Целулоза
Из пројекта Википедија
Целулоза је природни макромолекул који настаје фотосинтезом. Састоји се од анхидрида глукозе емпиријске формуле (C6H10O5)n . Целулоза припада групи полисахарида који представљају до 80 % суве материје биљног света, а међу којима је целулоза најзначајнија.
Потпуном хидролизом целулозе добија се D – глукоза
(C6H10O5)n +nH2O = nC6H12O6
Основу целуолозе чине уствари, два анхидрида D – глукозе, који су везани глукозидном везом и чине молекул целобиозе. Испитивањем се дошло до закључка да је целулоза полисахарид изграђен од великог броја молекула D – глукозе, повезаних глукозидном везом.
Целулоза у додиру са водом бубри, утолико више уколико је више амфорних подручја у влакну. Од количине апсорбоване воде зависе механичке особине целулозе, тј. веће бубрење смањује механичку отпорност. Органски растварачи изазивају слабије бубрење од воде.
Поларни растварачи ( хлороформ ) показују већу моћ пенетрације у влакна целулозе, од неполарних растварача ( угљендисулфид ). Способност упијања влакна појачана је после третирања са 20 % натријум хидроксида.