Стилске фигуре
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Хипербола
 |
За више информација погледајте Хипербола. |
Претерано увеличавање ради постизања већег ефекта у књижевности, назива се хипербола. Врло често се примењује у народној књижевности, у изразима попут крвца до кољена.
Примери:
- Сузама је замутила море, а јауком уставила шајке (народна песма);
- Кад је виђех где се смије млада, свијет ми се око главе врти (Његош, Горски вијенац)
[уреди] Контраст (антитеза)
|
За више информација погледајте Контраст. |
Стилски поступак у ком се нешто пореди по супротности назива се контраст. Његовом применом, супротне појаве су јаче изражене.
Примери:
- Тресла се гора - родио се миш. (народна изрека);
- На језику мед, а на срцу јед (народна изрека)
[уреди] Персонификација
|
За више информација погледајте Персонификација. |
Персонификација је добила име од латинске речи persona што значи особа, па би се на српски могла превести као поособљавање. Персонификација је изражајан начин казивања којом се стварима и појавама приписују људске особине.
Примери: Мјесец кара звијезду Даницу... (из народне песме); Прогледале су ми патике (разговорно)
[уреди] Поређење (компарација)
|
За више информација погледајте Поређење. |
Поређење (компарација) је изражајан начин казивања којим се нешто што је мање познато упоређује са нечим познатијим. Поређење може бити по сличности или супротности. Примери:
- Брз као стрела. (народна изрека);
- Вредан као пчела (народна изрека)
[уреди] Епитет
|
За више информација погледајте Епитет. |
Речи које казују најбоља опажања о одређеним предметима разговора или писања и истичу неке њихове особине називају се епитети. То су најчешће описни придеви који појачавају осећања и остављају јаче утиске.
Примери:
- У свитање, у појати ниској... (Сергеј Јесењин, Песма о керуши);
- ...као једно риђе штене њено. (Сергеј Јесењин, Песма о керуши)
[уреди] Ономатопеја
|
За више информација погледајте Ономатопеја. |
Подражавање гласова и звукова из природе назива се ономатопеја. Речи: бућнути, крцнути, пуцкетати, фијукати- називају се ономатопејским речима.
Примери:
- Дурак хукну, све замукну (Иван Мажуранић, Аговање);
- Крцну колац њеколико пута... (Иван Гундулић, Смрт Смаил-аге Ченгића
[уреди] Метафора
|
За више информација погледајте Метафора. |
Језичко-стилски поступак у ком се исказује пренесено значење по сличности назива се метафора.
Примери:
- Ој Стојане, јабуко од злата... (народна песма);
- Тужна песмо, мајко стара...-мисли се на Србију (Оскар Давичо, Србија)
[уреди] Алегорија
|
За више информација погледајте Алегорија. |
Када се метафора прошири на целу једну слику, или чак цело дело, стилска фигура се назива алегорија. Присутна је у народној песми Љубавни растанак у коме плави зумбули зелена када представљају заправо момка и девојку који су растављени.
Примери:
- Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану. (народна песма Зидање Скадра);
- Вила гњездо тица ластавица, вила га је за девет година... (народна песма)
[уреди] Словенска антитеза
|
За више информација погледајте Словенска антитеза. |
Словенска антитеза је стилска фигура класична за српске народне песме. Састоји се од три дела:
- питања: Ој пунице, ђевојачка мајко,
- Или си је од злата салила?
- Или си је од сребра сковала?
- Или си је од сунца отела?
- Или ти је бог од срца дао?'
- нетачних одговора: ''Нити сам је од злата салила,
- ''нити сам је од сребра сковала,
- нити сам је од сунца отела'
- једног тачног одговора: веће ми је бог од срца дао.
(Народна песма, Женидба Милића барјактара)
[уреди] Иронија
|
За више информација погледајте Иронија. |
Стилска фигура у којој се речима даје супротан смисао од оног које имају као своје основно значење назива се иронија Ако у призвуку има и злобе, или је иронија болесно претерана, добија се сарказам.
- Пример (иронија): Само ти настави да се свађаш! (уствари: Престани да се свађаш!)
- Пример (сарказам): Ако`ј ум`о камен гристи, мора да се угојио! (Ј.Ј. Змај, Три хајдука )
