Синиша Станковић

Из пројекта Википедија

Уколико сте тражили македонског писца, погледајте чланак Синиша Станковић (писац).

Синиша Станковић (Зајечар 26. март 1892. - Београд 24. фебруар 1974.) је био српски биолог, члан Српске академије наука и уметности и оснивач Института за екологију и биогеографију САНУ, директор Биолошког института Србије.

Синиша Станковић

Природне науке је студирао на универзитетима у Београду и Греноблу. Био је предавач неколико биолошких дисциплина на универзитету у Београду, где је 1934. године изабран за редовног предавача.

Синиша Станковић је био члан САНУ и дописни члан Академије у Нансију и Масарикове академије у Прагу. Био је председник академског савета ФНРЈ.

За дописног члана САНУ изабран је 1934. године, а за редовног 1946. године. Био је члан Комисије за обнову универзитета од 1944.

Док је Србија била окупирана у Другом светском рату био је члан Главног народнослободлилачког одбора. Велики део рата је провео у концентрационом логору на Бањици одакле је крајем рата побегао и илегално живео у окупираном Београду.

После ослобођења био је председник Народнослободилачког фронта Београда, АСНОСа, а од 1944. до 1952. био је председник Президијума Народне скупштине Србије.

У послератном периоду заступао је Југославију на међународним скуповима и радио на обнављању научне делатности.

Синиша Станковић је један од утемељивача еколошког правца у биологији.

Бавио се и проучавањем живих бића у језерима, али и у другим слатким водама, као и проблемима биогеографије.

Његови најзначајнији радови настали су на основу испитивања живота у Охридском језеру.

По њему је једна врста лажних скорпија добила име, то је ретка врста која живи само у Србији (Neobisium stankovici). По њему је такође добио име Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић".