Политичка фабрика

Из пројекта Википедија

Политичка фабрика је фабрика коју су смислили и реализовали политичари при чему није вођено рачуна о економским законима који важе у производњи . Политичке фабрике су врло брзо постајале "губиташи" и нестајале су прве још у доба социјализма. Термин настао, у нас, вероватно педестих година двадесетог века.

Југославија је пре Другог светског рата била пољопривредна земља у проценту од 75%. Руководство комунистичке партије је после рата од, додатно ратом, уништене земље желело да направи државу у којој индустрија доминира. У жељи, често и незнању, да се то деси, прављене су крупне грешке. Битан елеменат за настанак политичких фабрика су били и локалпатритизми и жеља појединих високих руководилаца да "свом крају" оставе споменик за собом у виду фабрике.

Привредном реформом из 1965 може се рећи да је генерално "стављена тачка" на политичке фабрике као масовнију појаву.

Политичке фабрике су настајале а потом постајале политичке на следећим принципима:

• Фабрика која се бави обрадом метала (нпр. ваљаоница) се гради на стотине километара од рудника иако је сировина тешка и превоз скуп.
• У виногорском крају се прави рудник чија је профитабилност сумњива али се зато уништавају хектари винограда.
• Приступа се изградњи рудника при чему је неко у старту фалсификовао резултате о проценту руде у руднику на пробним узорцима
• Гради се фабрика високе технологије, а у месту нема ни средње школе, а најближи факултет је на стотине километара далеко.

особина политичких фабрика је била да запошљавају велики број радника, да производе губитке и да држава стално мора финансијски да интервенише да фабрика не би отишла под стечај.