Плод
Из пројекта Википедија
Плод је репродуктивни биљни орган који се после оплођења образује из плодника. Сматра се преображеним плодником који у унутрашњости затвара семе (плод је присутан само код скривеносеменица). После оплођења долази до промена у зиду плодника – он разраста и образује зид плода, перикарп (оплодница).
Делови перикарпа су:
- егзокарп (спољашњи омотач),
- ендокарп (унутрашњи омотач) и
- мезокарп, који се налази између њих.
Пошто плодник настаје од листова, под микроскопом се лако уочава да егзокарп потиче од епидермиса наличја, ендокарп од епидермиса лица, а мезокарп од мезофила листа.
Садржај |
[уреди] Подела плодова
| А) ПРО | СТИ | ПЛОДОВИ | Б) СЛОЖЕНИ ПЛОДОВИ | ЗБИРНИ ПЛОДОВИ |
|---|---|---|---|---|
| 1.пуцајући | 2.непуца | јући | дуд  |
јагода  |
махуна  |
а) сушни | б) сочни | смоква  |
купина  |
мешак  |
орашица  |
бобица  |
малина  |
|
љуска  |
крупа  |
коштуница  |
ружа  |
|
љушчица  |
ахенија  |
помум  |
||
чахура  |
шизокарпијум  |
|||
чахура  |
мерикарпијум  |
Плодови се деле на:
- просте,
- сложене и
- посебну врсту – збирне плодове.
Прости плодови настају од тучкова једног цвета, а сложени настају од цвасти.
Збирни плодови настају од цвета који има много тучкова, при чему се од сваког тучка образује посебан плодић. Плодићи не опадају сваки за себе, већ су повезани неким делом цвета. Такви су плодови јагоде, малине, купине. Код јагоде ситне плодиће повезује разрасла цветна ложа која је сочна и јестива.
[уреди] Прости плодови
Прости плодови, у зависности од тога како се семе ослобађа из плода – да ли оплодница пуца или се семе ослобађа труљењем оплоднице, могу бити:
- пуцајући и
- непуцајући.
Пуцајући плодови су :
- мешак, који пуца по једном шаву (код божура, кукурека, љутића);
- махуна, који пуца на две половине дуж шава и главног нерва (код грашка, пасуља);
- љуска и љушчица,љуска пуца на два дела при чему се одваја средишња преграда на којој су семена; љушчица се од љуске разликује само по томе што су јој дужина и ширина исте (код шебоја, купуса);
- чахура, која се отвара на више начина :
- по шавовима (татула), мразовац - на слици
- порама (мак), булка - на слици.
- поклопцем (буника) .
Непуцајући плодови могу бити:
- сушни и
- сочни.
Сушни непуцајући плодови имају суву оплодницу и из њих се семе ослобађа труљењем оплоднице. Њима припада:
- орашица која може бити:
- са тврдом, одрвенелом оплодницом (лешник, жир),
- са длачицама за разношење ветром (маслачак),
- са израштајима у виду кукица којим се закачињу нпр. за крзно животиње итд.
- ахенија и крупа као посебни облици орашице; код крупе је семе срасло са плодом (кукуруз, пшеница), док код ахеније нема тог срастања (сунцокрет).
- шизокарпијум се састоји из две срасле орашице, настале од два оплодна листића (карпела), које се после сазревања одвајају цепањем (код мркве, кукуте, кима и др.);
- мерикарпијум такође настаје од два оплодна листића, али се кад сазри цепа на четири орашице.
Сочни непуцајући плодови имају меснату оплодницу, а семена се ослобађају њеним труљењем. У сочне плодове спадају:
- коштуница и
- бобица.
Код коштунице један део оплоднице је сочан, јестив, док је други одрвенео (коштица) и у њему се налази семе. Плод коштунице имају можда најпознатије међу биљкама:
Посебан облик коштунице је плод помум, присутан код:
Помум се образује срастањем добро развијене цветне ложе и самог плода. Ендокарп помума је јако чврст и гради кућице у којима су семена.
Бобица је плод код кога су сва три слоја оплоднице сочна и имају га:
Сложени плодови настају од цвасти, али не опадају сваки за себе, него су међусобно повезани неким од делова цвасти. Тако нпр. код смокве је разрасло вретено цвасти које се увлачи унутра и носи многобројне орашице. Код дуда орашице повезује разрасло вретено и међусобно срасли, сочни цветни листићи.
[уреди] Литература
- Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
- Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, Научна књига, Београд, 1987.
- Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
