Објективност
Из пројекта Википедија
Објективност је карактеристика неке чињенице, исказа и теорије која означава да су они утемељени на стварном стању, да су реални, исправни, истинити и да нису подложни субјективним чиниоцима.
Објективан (новолат. objectivus = предметни, стваран) - најопштије, стваран, истински, збиљски, независан од субјекта и његовог мишљења. У науци, непристрасан, независан од интереса, потреба, жеља, страхова и очекивања научника.
Пристрасност:
- У статистици, нерепрезентативност узорка (одступање карактеристика узорка од популације).
- У научном или стручном истраживању, необјективност истраживача или стручњака која утиче на селекција чињеница, деформише посматрање, процену и интерпретацију, у складу са личним жељама, страховима, очекивањима и уверењима.
Субјективан. Најопштије, који припада, представља својство, потиче од или се односи на субјект.
- Унутрашњи, ментални, психички, а не спољашњи, објективан, физички.
- Особен, индивидуалан, приватан, недоступан већем броју посматрача, несаопштив, интуитиван, непроверљив (а не општи, универзалан, објективан, јаван, проверљив).
- Једностран, пристрасан, личан, под утицајем жеља, наклоности/ненаклоности, необјективан.
- Непостојећи, замишљен, илузоран, халуцинаторни (насупрот објективно постојећи, стварни).
Горњи појмови не одражавају апсолутне дефиниције већ само међусобне односе. Кад се каже објективан научни метод, он би подразумевао и свој опозит који у науци није прихваћен. Из тога произлази да је објективни научни метод мање (или мининмално) субјективан од свог опозита, из једноставног разлога што га производи субјект а не објект.
