Наковањ

Из пројекта Википедија

Наковањ

‎

‎Наковањ је приручна алатка. Састоји се од тешког масивног блока стене или ‎метала. Користи се при обради предмета уз помоћ чекића или длета. ‎Наковњи се користе од касног неолита од стране занатлија који су обрађивали ‎метал, али је овај алат коришћен и много раније, првенстевено за обраду камена.‎

Постоје различити типови наковања, у зависности од потреба различитих занатлија. ‎Типичан наковањ металаца има равно лице на којем се обликује метал, мекши ‎задњи део за дељање и рог са предње стране за савијање метала. Неки наковњи ‎имају и реп. Већина наковања из последња два века имају и по две рупе на лицу, ‎које служе за уметање разноразног алата, а понеки и више таквих рупа како би се ‎задовољила потреба за различитим типовима алатки.‎

Типичан наковањ металских радника са рогом на врху, је био уобичајен призор у ‎ковачницама, али се данас чешће виђа по цртаним филмовима, као на пример у Птици Тркачици где наковањ врло често пада ‎на главу Пери Којоту. Види: наковањологија, физика у цртаћима и Јосемајт ‎Сем

Ковач обрађује гвожђе користећи се ‎чекићем и наковњем

‎ Наковањ се често спомињао у древним грчким и ‎‎египатским списима, укључујући ту и радове Хомера (8.век ‎пре Христа). Наковњи су били усавршени током средњег века када је обрада ‎гвожђа била уобичајена пракса. ‎

Наковњи су се користили као перкусионистички инструменти у неколико ‎познатих музичких композиција, укључујући Вердијеву (Trovatore) (1853), ‎Вагнерову (Das Rheingold) (1854), тему из филма Терминатор, и комаде Лилија ‎‎(Lully). Постоје и барем две познате композиције под именом Наковањ полка , ‎једна је од Алберта Парлова (Albert Parlow), а друга од Штрауса (у којој ‎перкусиониста традиционално носи кожну кецељу ковача).‎