Младен Миловановић

Из пројекта Википедија

Младен Миловановић
рођен:	око 1760. Ботуње код Крагујевца
преминуo:	1823. Око на Златибору

Младен Миловановић (око 1760, Ботуње код Крагујевца - 1823, Око на Златибору) је био трговац, војвода из Првог српског устанка, Карађорђев сарадник и вођа његове странке; предсједник Правитељствујушчег совјета сербскиј, војни попечитељ 1811. - 1813. године.

Био је врло себичан, грамзив и одлучан, врло вјешт интригант. Имао је јак утицај на Карађорђа. Приписује му се кривица за пораз српске источне војске 1809. године, као и промјеном ратног плана допринио је пропасти устанка 1813. године. По пропасти Србије, отишао је у иностранство, а 1814. стигао је у Хотин у Молдавији, гдје је остао до 1821. године.

Убијен је 1823. године, приликом преласка преко Златибора на путу за Црну Гору, по наређењу кнеза Милоша Обреновића, који га од раније није трпио. Сердару златиборском Јовану Мићићу априла 1823. године кнез Милош је у Крагујевцу предао Младена Миловановића да га допрати до Лима и пребаци у Црну Гору. Међутим, Мићићеви момци Леко и Симо Ковач убили су га у Очкој гори на Златибору при наводном покушају бјекства, а његов леш бацили у оближњу пећину Звекару.