Марко Ивелић

Из пројекта Википедија

Марко Ивелић (1740. - 1825.) био је Србин из Рисна који је постао генерал руске војске и руски гроф. Ступио је 1770. у службу руског адмирала Алексеја Орлова и учествовао је у рату против Турака у Боки Котарској. Био је комадант дела руске средоземне флоте. Руском флотом је је командовао чувени Алексеј Орлов, који је поразио турску флоту код Чесме, недалеко од отока Хиоса. У тој бици је суделовао Марко Ивелић и преко сто помораца из Боке. Као пуковник копнене војске Марко Ивелић предводи 12 батаљона Црногораца у борбама против Турака. Руска влада му је поверила мисију да у Боки Которској, Херцеговини и Црној Гори диже устанак против Турака за време руско-турског рата. Постао је генерал руске војске 1800. Руски цар га шаље у дипломатску мисију. Бока Которска је била под Аустријом. Русија је била заинтересована за Боку, Дубровник и Црну Гору. Убрзо Наполеонова војска заузима Боку, А Марко Ивелић се укључује у борбу против француске власти у Боки. Измећу Марка и владике Петра Првог дошло је до несугласица, јер је владика тврдио да Марко штити не црногорске, него руске интересе. Током Првог српског устанка посредовао је и преносио поруке руском цару. Успео је наговорити Русе да стационирају своју војску у Београду и Шапцу. Карађорђе није Русима дао калемегданску тврђави, а за Ивелића је тврдио да заступа више руске од српских интереса. Постао је лични изасланик руског цара. Убедио је устаничке вође да прихвате неповољне одредбе Будимпештанског мировног уговора.