Манастир Студеница
Из пројекта Википедија
- За остала значења речи Студеница, погледајте Студеница
Студенички манастир је саграђен око 1190.г. недалеко од живописне Ибарске клисуре, 11 километара од насеља Ушће на Ибарској магистрали. Одатле вијуга пут кроз прелепе планинске пределе, богате црногоричним шумама и цветним ливадама, узводно уз брзу и и бистру речицу Студеницу, која се код Ушћа улива у Ибар.
Манастир лежи на месту пуном мирисних борових шума, између планине Радочела (1643м) и Чемерна (1348м), које се састају спуштајући се ка реци Студеници. Блистав белином мермерних фасада Богородичине цркве, са пурпурним акцентима са купола, окружен прстенастим зидом и конацима, манастир са својом околином чини јединствену и хармоничну целину непролазне и узбудљиве лепоте.
Студеница и Хиландар представљају својеврсно заокружење владарског дела Немањиног, његов ктиторски врхунац и хришћанско савршенство. Немањином ктиторском подвигу придружује се делатност његових синова - Великог кнеза Вукана и Великог кнеза Стефана, али свакако највећа улога у довршавању манастира и уређењу монашког живота у њој припада Растку, Сави међу монасима.
Архитектура, скулптура и живопис студеничког катиликона испољавају се као промишљено устројени знаци којима се бележи мистерија спасења по Новом завету. Главна манастриска црква посвећена је Пресветој Богородици, док манастриски комплекс обухвата и неолико мањих цркава: Краљеву цркву, цркву св. Николе. Цркве су грађене у византијском стилу, од белог мермера.
Због изузетне вредности, УНЕСКО је 1986. године ставио манастир Сруденицу на листу светске културне баштине.
[уреди] Спољашње везе
- Страна на сајту УНЕСКОа посвећена манастиру Студеница
- Посетите и презентацију фонда Благо Конгреса српског уједињења, са виртуеалним шетњама по Студеници, и мноштвом слика, фресака, детаља и другог материјала.
- Сајт манастира Студеница
