Магдебург

Из пројекта Википедија

Грб	Мапа
	Магдебург Магдебург на мапи Немачке
Основни подаци
Савезна држава:	Саксонија-Анхалт
Површина:	200,94 km²
Становништво:	229.126 (31. дец. 2005)
Густина становништва:	1.139 стан./km²
Надморска висина:	43 m
Позивни број:	0391
Географске координате:	52° 8' сгш, 11° 37' игд
Регистрација:	MD
Политика
Градоначелник:	Др. Луц Тримпер (СПД)

Магдебург (Magdeburg) је град у Немачкој и главни град савезне државе Саксонија-Анхалт. Лежи на реци Елба. Магдебург је седиште католичког и еванђелистичког бискупа. У граду постоји Универзитет.

Поглед на Магдебург

[уреди] Историја

Године 2005. град је прославио 1200 година од оснивања. Име града потиче од немачке синтагме Mächtige Burg, што значи „Снажна тврђава“. По другој теорији, префикс Магде- потиче од саксонске речи Магат, данас Магд (девица). У средњем веку био је један од најзначајнијих европских градова. Цар Ото I живео је у овом граду (10. век) и сахрањен је у градској катедрали.

Град Магдебург је био један од центара раног Протестантизма. За време Тридесетогодишњег рата, 1631, царске трупе су разориле град и масакрирале становништво, око 20.000 људи, после чега је у граду преостало само 400 становника.

Научник, Ото фон Герике (Otto von Guericke) је у Магдебургу 1654. извео познати експеримент са „Магдебуршким хемисферама“. Наиме, спојио је две шупље бакарне хемисфере и из њих извукао ваздух пумпом. Потом, 16 коња није успело да их раздвоји. Тиме је демонстрирао могућност стварања вакуума и снагу ваздушног притиска.

Слика:Bruecken.jpg

Магдебуршки мостови

До 1878. број становника је прешао 100.000. Град је скоро потпуно уништен бомбардовањем у Другом светском рату. Теже од Магдебурга је у Немачкој страдао једино Дрезден. Уочи рата, у граду је живело 350.000 људи. Обновљен је, углавном у модерном стилу, за време НДР. Данас у граду живи око 230.000 становника.

[уреди] Магдебуршка катедрала

Најимпресивнија грађевина у Магдебургу је Катедрала св. Катарине и Мориса, висока 104 метра. Чувена је по скулптурама девица на северној капији, цара Ота I Великог и његове жене Едите, као и скулптурама светаца којима је посвећена. Статуа Светог Мориса (из око 1250) је једна од ретких где је Морис тачно представљен као афрички црнац у ратној опреми. То је најстарији приказ црнца у европској уметности.