Крашовани

Из пројекта Википедија

Крашовани (српски: Карашовани, Крашовање, Карашевци или Корошевци, румунски: Caraşoveni, Cârşoveni, Cotcoreţi, Cocoşi) су јужнословенски народ, који претежно живи у Румунији, односно у жупанији Караш-Северин у румунском делу Баната. Крашовани су већином католичке вероисповести, а говоре српским језиком (тимочко-лужнички дијалект).

Румунска статистика Крашоване третира као посебну мањину, али их неки сматрају етничком групом Срба. Крашовани су се у Банат доселили из Тимочке Крајине крајем 14. века.

Има их укупно око 5.000, од чега се већинa изјашњава као Хрвати, a мањи деo као Срби, а свега око 200 као посебна етничка групација ([1]).

[уреди] Историја и порекло

Подручје које насељавају Крашовани је било и раније настањено становништвом словенског порекла. Насељавање Крашована је извршено из области око реке Тимок, становништвом које је са собом донело торлачки говор. Неки Крашовани тврде да су насељени из области Туропоље, у Хрватској, а да су после изгубили првобитни кајкавски и променили дијалект. Неки чак тврде да су Крашовани бугарског порекла, али су све сличне спекулације незасноване у историји и лингвистици.

Њихова селидба се историјски смешта негде око 1370. године када становништво бежи од турског погрома. Премоћ римокатолицизма у новој домовини, Мађарском краљевству под чијом влашћу је Банат, утиче на религиозну опредељеност овог изолованог корпуса торлачких говорника и они се покрштавају.

[уреди] Језик и вера

Језик којим говори ова невелика скупина је некарактеристичан за Банат, односно за Србе који живе у овом делу Баната и који говоре екавском варијантом штокавског дијалекта.