Констанције III

Из пројекта Википедија

Констанције на солиду. Реверс приказује Констанција као војсковођу који држи кип погиње Викторије у једној руци, а заробљеног непријатеља у другој.

Флавије Констанције (умро 2. септембра 421. године), чије се име традиционално изговара као Констанције III, био је римски војсковођа и на крају римски цар. Током друге деценије петог века је већ неформално држао власт, а 421. је за кратко постао савладар Хонорија, цара Западног Римског Царства.

Констанције је рођен у Нишу, тадашњем Наису. Био је војник од каријере. Као magister militum под Хоноријем, успешно је бранио Западно Царство. Нарочито се истакао у угушењу побуне узурпатора Константина. За те заслуге добио је титулу патиција, и стицао је све више утицаја над неспособним Хоноријем. 417. оженио се Хоноријевом полу-сестром Галом Плацидијом, а 8. фебруара 421. постао је Хоноријев савладар. У ствари, он је заиста владао читавим Западом.

Источно-римски цар Теодосије II није желео да призна Констанцијево именовање за савладара. Наводно је Констанције решио да због тога зарати са Истоком, али пре него што је ишта могао да уради, изненада је умро 2. септембра исте године.

Констанције је са Галом Плацидијом имао двоје деце: будућег цара Валентинијана III и Јусту Грату Хонорију.

Констанцијев успех у оквиру царске породице, дао је наду и другим војним комадантима на Западу да ће и сами моћи постати цареви. Али, то је само успело Петронију Максиму (владао је додуше још краће од Констанција), док су заслужни варварски комаданти били неуспешни у томе (Аеције и Рицимер).