Клаустрофобија

Из пројекта Википедија

Клаустрофобија је страх од затвореног простора, као на пример од лифта или било које уске просторије. Неки психолози одбацују чињеницу да се страхови (фобије) преносе генетски и тврде да се они "уче" тј. стичу временом.

Клаустрофобија може да се лечи на сличне начине као и други анксиозни поремећаји, помоћу спектра метода укључујући когнитивну терапију понашања и употребу анти-анксиозних медикамената.

Често се каже да се клаустрофобија сматра супротношћу агорафобије, то јест "страха од отворених простора". Ово је претерано поједностављивање, међутим: клаустрофоби се такође могу бојати гомиле а агорафобија такође може да се окарактерише као "страх од јавних простора", тако да би нагужвани градски трг, на пример, могоа да узрокује и клаустрофобичне и агорафобичне нападе.

[уреди] Фреквенција

Истраживања показују да 5 - 10,6% људи који су били подвргнути скенирању магнетном резонанцом има клаустрофобију. Штавише, откривено је да је 7% пациената имало неидентификовану клаустрофобију, због које је скенирање морало да се превремено оконча. 30% је изјавило да је осећало блаже нелагодности услед неопходности да леже у затвореном простору дуже времена.

[уреди] Лечење

Постоји неколико психотарапеутских метода за лечење клаустрофобије.

Преплављивање - Код овог начиња лечења излагањем, пацијент се излаже затвореним просторима. Свест да се суочио са за њега најстрашнијом ситуацијом, и да му се није догодило ништа лоше, може бити врло моћан начин лечења.
Контра-условљавање - Ово је метод систематске десензитивизације, где се пацијент учи да користи посебне технике опуштања и визуализације када искуси анксиозност везану за фобију. Елементи који изазивају фобију се полако уводе, корак по корак, док се особа концентрише на физичко и ментално опуштање. Коначно, особа би требало да може да се суочи са извором свог страха без осећаја анксиозности.
Моделовање - Слично, овде се пацијенту показују људи који пролазе кроз преплављивање, и пацијент се охрабрује да опонаша њихову сигурност.
Когнитивна терапија понашања - Особа се охрабрује да се суочи са, и измени специфичне мисли и ставове који воде осећају страха.
Медикаменти - Лекови као што су лекови за смирење и анти-депресанти. Лекови познати као бета блокатори се могу користити за лечење физичких симптома анксиозности, као што је лупање срца.