Катунска нахија

Из пројекта Википедија

Катунска нахија je била једна од четири нахије Црне Горе. Обухватала је планинска насеља око Ловћена и сјеверно од њега.

Садржај

1 Историја
2 Племена Катунске нахије
3 Види још
4 Литература
5 Спољашње везе

[уреди] Историја

Катунска нахија у Његошево вријеме бројала је око двадесетак хиљада душа, без градског и административног центра, разбацаних на простору скоро једног среза и израздвајаних беспућем, племенском омразом и самовољом. Први пут од Цетиња до Ријеке Црнојевића ће подићи Владика Раде као и прву крчму — на Крсцу. Енглез Петон је, 1846. године, запазио да су куће на Његушима без прозора и соба — једна просторија. Крајем 19. стољећа, Ван дер Велде прошао је читавим крајем и забиљежио: „изван варошице нема се гдје пошто преноћити у овој беспутној земљи, сличној пустињи на Мјесецу,..”.

Његушко племе је једно од оних из Катунске нахије — која су тврдо држала за себе да „од Косова" нијесу давала Турцима харач, него у свој чистоти чувала „искру српске слободе".

У Катунској нахији се искристалисао српски национални мит. Његошев „Горски вијенац" постаје основни извор националног надахнућа за неколико будућих деценија српске историје. У пјесми „Нахије" Његош довикује свом родном крају - Катунској нахији: „Ти си мати српске Црне Горе." Већина народних пјесама — бар оних које Његош најприје чује, а касније их и скупља („Огледало србско"), из Катунске су нахије.

Катуњани су ударили жиг црногорској држави и црногорству. Иако заточник српства, Катунска нахија једина није прихватила уједињење са Србијом 1918. године због привржености династији Петровића.