Кардиомиопатија
Из пројекта Википедија
Кардиомиопатија означава слабљење срца, односно промену структуре срчаног мишића-миокарда.
Садржај |
[уреди] Узрок
Промене на миокарду су обично споре и често без симптома. Теку прогресивно и временом доводе до тешких последица као што су: срчана инсуфицијенција, аритмија, изненадна срчана смрт, тромбоза, емболија.
Према етиологији (узроку) деле се на:
- примарне(идиопатске)-не зна им се узрок
- секундарне-узрок је познат нпр. запаљење миокарда-миокардитис, исхемичне, тиксичне...
Према функцији на:
- дилатативне-проширење леве и десне коморе, са поремећајем систолне функције. Систола је контракција срчаног мишића.
- хипертрифичне-хипертрофијом, задебљање миокарда. Постоје две групе са и без опструкције.
Поремећена је претежно дијастолна функција, али код опструктивних и систолна. Дијастола-опуштање миокарда.
- рестриктивне-повећана је ригидност срчаног мишића, са отежаном дијастолном функцијом.
- аритмогена хипертрофија десне коморе-хипертрофија и дегенерација претежно десне коморе, са појавом аритмија. Аритмија је неправилан срчани рад,поремећај срчаног ритма.
[уреди] Дилатативна кардиомиопатија
То је најчешћа форма.Учесталост је око 40-50 на 100 000 станоника. У једној трећини случајева постоји генетска предиспозиција. Мушкарци обољевају чешће. Дилатативна кардиомиопатија може бити идиопатска, али може имати и друге узроке. То су:
- фамилијарно-генетска. Идентификовано је 16 генских дефекта. То су обично гени који синтетишу неке мишићне протеине нпр. дистрофин, ламинин, десмин, тропонин Т... (види чланак хумани геном, Хромозом 1 (човек))
- запаљенска, најчешће вирусна (Коксаки вирус)
- имунолошка
- токсичка-алкохолизам, медикаменти
- услед боести срчанох залистака, инфаркта
[уреди] Симптоми
Први знаци су најчешће знаци срчане инсуфицијенције: застој крви у венама врата, повећана јетра, отоци ногу-све су то занци такозване ратроградне инсуфицијенције. Такође присутни су и знаци антероградне инсуфицијенције: осећај хладноће на екстремитетима,периферна цијаноза, синкопа-краткотрајни губитак свести, вртоглавица.
Често се срећу и поремећаји срчаног ритма-аритмије. Пацијент осећа прескакање срца, лупање срца, вртоглавицу, губитак свести. Може настати и изненадна срчана смрт.
Због повећања комора и преткомора, могу у њима настати тромби. Ослобађањем тромба настаје емболија. Последице су шлог, инфаркт црева, периферна емболија екстремитета.
Готово увек се јавља ангина пекторис-бол у пределу срца у току актвиности, напрезања.
[уреди] Патологија
Карактеричтично је проширење леве, десне или обе коморе. Овде се првенствено мисли на повећање волумена, а не зида. Зид (миокард) може бути задебљан (хипертрофија), али мозе бити и стањен (хипотрофија, атрофија). Присутна је систолна дисфункција. Срчана ејекциона фракција је смањена, смањен је и минутни волумен срца, а повећан дијастолни волумен. Више крви остаје у срцу, а мање се испумпа.
[уреди] Хипертрофична кардиомиопатија
Хипертрофична кардиомиопатија настаје услед задебљања срчаног мишића-миокарда. Срчане коморе нису проширене-нема дилатације, већ је само њихов зид задебљан. Могу бити:
•концентричне- миокард је у свим деловима подједнако задебљан и
•ексцентричне -поједини делови нпр. септум су појачано задебљали док други нису.
Хипертрофична кардиомиопатија је друга по учесталости, после дилатативне. Учесталост им је одприлике 1 на 500 одраслих особа. За болест постоји генетска предиспозиција (аутозомно-доминантно наслеђивање види горе у општем делу).
[уреди] Симптоми
Углавном пацијенти не осећају тегобе, тек се у касној фази могу јавити тегобе. Најчешће се жале на замарање, губитак ваздуха у току активности-диспнеја. Ангина пекторис се среће код 75% пацијената. Могуће су и синкопе, осећај прескакања срца...
[уреди] Патологија
Углавном се среће ексцентрична(асиметрична) хипертрофија. Долази до хипертрофије срчаних мишићних ћелија-кардиомиоцита. Поремећена је претежно дијастолна функција. Дијастола је фаза релаксације у којој се срце пуни крвљу. Услед задебљања срчаног мишића овде је отежана управо релаксација. Такође дијастола је и фаза у којој се срце храни, јер је пролазак крви кроз срчане (коронарне) артерије могућ само у дијастоли, тако да се јављају знаци слабе прокрвљености срца (исхемија, хипоксија),а то је ништа друго него ангина пекторис.
Код 25% пацијената услед задебљања септума долази до стенозе (сужења) аортонг ушћа. Наиме аортно ушће се налази у близини септума. Уколико се маса септума повећа, онда он може прекрити аортно ушће. То је такозвана Хипертрофична обструктивна кардиомиопатија (ХОКМ (en:HOCM)).
[уреди] Рестриктивна кардиомиопатија
Код рестриктивне кардиомиопатије су срчане коморе круте, волумен им је смањен и недовољно се опуштају, тако да је пуњење срца крвљу отежано-поремећај дијастолне функције.
Ретко се среће. Најчешћи облик је идиопатска фиброза миокарда. Идиопатска фиброза миокарда може бити праћена еозинофилијом (повећање еозинофилних леукоцита), или без еозинофилије често у Африци.
[уреди] Симптоми
Бивентрикуларна инсуфицијенција, али претежно је десна комора захваћена. Често се јављају тромбоемболије, ангина пекторис. Значи бол у грудима, замерање, диспнеја...
[уреди] Патофизиологија
Коморе су круте, волумен је смањен услед гомилања везивног ткива. Коморе нису проширане, а ниси присутни ни знаци хипетрофије миокарда. Мозе се јавити и трикуспидна и митрална инсуфицијенција.
[уреди] Аритмогена хипертрофија десне коморе
Углавном је десна комора захваћена. Узрок је масно-везивна дегенерација миокарда. Промене у спроводном систему срца узрокују аритмије. Постоји генетска предиспозиција. Терапија се састоји у усaђивању пејсмејкера, антиаритмици.
[уреди] Остале кардиомиопатије
Постоји још неколико врста кардиомиопатија које у углавном последица других болести, дакле секундарно настају. То су:
•Исхемична кардиомиопатија, углавом се јавља као дилатативна кардиомиопатија. Узрок је смањено снабевање сраца крвљу нпр. код коронарне болести срца.
•Валвуларна кардиомиопатија настаје услед оштећења срчаних залистака (стеноза или инсуфицијенција) Валвула је срчани залистак.
•Хипертензивна кардиомиопатија услед повећаног крвног притиска (хипертензија).
•Токсична кардиомиопатија нпр. код алкохолизма (алкохолизам)
•Запаљенска кардиомиопатија најчешћи изазивач је Коксаки вирус.
•Метаболичка кардиомиопатија код шећерне болести, хипертиреозе, хипотиреозе...
•Кардиомиопатија код системских болести лупус еритематодес,склеродермија, реуматски артритис...
•Кардиомипопатија код мишићних дистрофија нпр. Душенеова дистрофија.
•Кардиомиопатија у трудноћи
[уреди] Литература
H. Renz-Polster S. Krauzig J. Braun Besislehrbuch Innere Medizin Urban & Fischer
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |
