Калуђерево

Из пројекта Википедија

Калуђерево је село у југоисточној Србији, у области званој Лужница (по истоименој реци), у Пиротском округу. Центар села је удаљен око 3 km северно од Бабушнице.

Село је брдско-планинског разуђеног типа, са махом остарелом популацијом. Земљиште је кречњачког типа. Од касних 60-тих до средине 80-тих година 20. века било је изложено масовној миграцији популације у оближње градове, тако да сада има око 120 становника. Углавном старачка популација села се бави екстезивном пољопривредом.

Село је имало четвороразредну школу „Иво Лола Рибар“ поред центра села која је престала са радом средином 80-тих. Такође у центру села се налази чесма, са спомен плочом која је поставјена почетком 2000-тих, палим борцима Првог светског рата и солунцу и носиоцу Карађорђеве звезде Доброславу Николићу који је био мештанин села.

Калуђерево је добило име од речи калуђер, која значи монах. Поред села се некада давно налазио манастир који је порушен, вероватно још за време Турака. О оснивању села нема јасних историјских података. За време оба светска рата село је било под бугарском окупацијом. Мештани села говоре обликом Тимочко-лужничког дијалекта који је у изумирању, а који је у Вуковом речнику назван Шопским дијалектом.

Село је подељено у тзв. ма(ха)ле, које чине мале територијалне целине са по неколико породица које су углавном у сродству:

• Вучинци,
• Црвиловци,
• Демековци,
• Самарџинци,
• Ћосавци,
• Петровци,
• Бресјанци,
• Пријадановци,
• Таратањинци,
• Цветановци,
• Курлинци,
• Мецинци,
• Селци,
• Чуранинци,
• Дерибовци,
• Донинци,
• Ћосинци,
• Митинци,
• Бродарци и
• Јовановци.

Предање каже да су Чуранинци добили име по томе што су први, када је село било настањено наложили ватру. У локалном дијалекту чур је реч за дим.