Ератостен

Из пројекта Википедија

Eратостен (Eratosthenes)

Најмногостранији и најзнатнији научник александријски, Ератостен, који је ради разлике од философа назвао себе филологом, родио се у Кирени око год. 275. Најпре је у Александрији слушао филологију, а потом у Атини Зенона, Аристона са Хија и Аркесилаја. После Калимахове смрти поставио га је Птолемеј Еуергет за управника Александријске библиотеке. Умро је око год, 195. У елегији Еригони певао је ο атичком сељаку Икарију, који је први од Диониса научио да сади лозу, али су гa пијани сељаци погубили. Његова ћерка Еригона са својом верном кујом нађе леш и обеси се и, напослетку, све троје буде уврштено међу звезде. Сличан садржај има сачувани прозни спис Претварања у звезде (Καταστερισμοί) (Katasteriѕmoi), у којем излажу приче ο постанку сазвежђа. Дело с тим називом, које имамо и које му се приписује, није његово. Од његових дела је врло мало сачувано. Фрагменти поезије показују велику вештину.

Док је Ератостен као песник ходио путем песника Калимаха, он га је као истраживач далеко превазишао. У свом великом делу Ο старој комедији он се бавио обиљем најразличнијих питања и утицао на проучавања својих наследника Еуфронија (учитеља Аристархова), Аристофана и Дидима. Од својих колега добио је надимак Бета, јер је у многобројним областима свог рада свагда остао други. Два случаја побијају такав суд: у својим Хронограријама у којима се трудио да одреди време главним историјским догађајима, он је ударио основу хеленској хронологији, коју је даље могао да изграђује Аполодор из Атине. Ако и није у области математике био један од највећих, ипак је доследном применом ексактних сазнања основао математичку географију. Главно му је дело било Географија у три књиге, којим је постао прави творац те науке. У њему је изложио историју географије од првих почетака у Хомера до Александрових историчара, затим обрадио своје мисли о облику земље, коју је он сматрао за лопту. Главна његова заслуга састоји се у томе што се трудио да одреди обим земљине лопте, пошто је знао растојање између Александрије и Сијене, оно је по њему износило 25.000 стадија (= 46250 km).

Дао топографију и етнографију на основу карте коју је сам начинио. Поред тога, он се бавио и књижевно-историјским, математичким, философским и хронолошким проучавањима. У старини Тројански рат сматран је за историјску чињеницу. Ератостен, на примeр, ставио је разарање Троје у 1184. Тај датум су неки научници прихватили до данас. По Ератостену песник Хомер је живео 100 година после Тројанског рата.

Смислио је ингениозно једноставан начин да измери обим Земље. Ератостен је знао да је једног одређеног дана када је Сунце у највишој тачки (подне) у Кирени (данашњи Асуан (?) различита литература наводи различита места), оно сасвим вертикално (његови зраци су стизали до дна једног дубоког бунара). Одредио је да се тог истог дана у Александрији кад је Сунце у својој највишој тачки оно налази под углом од 1/50 круга јужно од његовог зенита. Знајући раздаљину између ова два места израчунао је да је обим Земље 50 пута већи од те дужине. Његов резултат је био прилично тачан, с грешком од можда око 50 миља.

Међу другим открићима Ератостен је смислио метод за раздвајање простих од сложених бројева (познат као Ератостеново сито. Добио је побољшану вредност за нагнутост еклиптике (нагиб Земљине осе), и израдио прву мапу света засновану на меридијанима географске дужине и паралелама географске ширине. У старости је ослепео и, зато што више није могао да чита, извршио самоубиство.