Гро Харлем Брунтланд
Из пројекта Википедија
Гро Харлем Брунтланд, рођена 20. априла 1939, је норвешки политичар и лекар, и интернационални лидер политике одрживог развоја и јавног здравља.
Рођена у Беруму и образована за лекара на универзитету у Ослу (1963), магистрирала је у области јавног здравља на Харвард универзитету 1965. Била је норвешки министар за екологију 1976-79, и постала је први норвешки премијер (фебруар-октобар 1981). Њен кабинет био је међународно познат по томе што је имао 8 жена министара, од укупно 18 министара.
Брунтландова је била на челу Светског комитета за екологију и развој (WCED - World Commission on Environment and Development), који се често наводи као Брунтланд-комисија, развијајући широки политички концепт одрживог развоја у смеру широких јавних расправа које су се истицале својом свеобухватношћу, а које су објављене у рапорту "Наша заједничка будућност" априла 1987. Брунтланд комисија је покренула Светски самит комисије за екологију и развој (UNCED), под вођством Мориса Стронга који је био значајан члан Брунтланд-комисије.
Брунтланд је постала норвешки премијер у два узастопна наврата: 9. мај 1986 - 16. октобар 1989, и 3. новембар 1990 - 25. октобар 1996, када ју је наследио Торбјорн Јагланд. Дала је оставку на место лидера Лабуристичке партије 1992.
Др. Гро Харлем Брунтланд је изабрана за генералног директора Светске здравствене организације маја 1998. На овој позицији, Брунтланд је установила далекосежни приступ јавном здрављу, установљавајући Комисију за Макроекономију и Здравље - на челу са Ѕефријем Захсом - прозивајући насиље главним проблемом јавног здравља. Брунтландовој је, 2003. године, часопис Сајентифик Америкен (Scientific American) одао признање њиховог Разборитог лидера године, за координацију брзог светског одговора на наглу појаву САРС синдрома (Severe acute respiratory syndrome|SARS). Наследио је 21. јула 2003 Јонг Вук Ли.
1994. је награђена Карловом наградом града Ахена.
