Веселе седамдесете
Из пројекта Википедија
| Веселе седамдесете (That '70s Show) |
|
 |
|
| Жанр | комедија |
| Дужина | прибл. 23 мин. |
| Творац | Марк Бразил Бони Тарнер Тери Тарнер |
| Главне улоге | Тофер Грејс Мила Кунис Ештон Кучер Дени Мастерсон Лора Припон Вилмер Валдерама Кертвуд Смит Дебра Џо Рап Дон Старк |
| Држава | САД |
| ТВ мрежа | Фокс Нетворк |
| Емитовано | 23. август 1998. 18. мај, 2006. |
| Број епизода | 200 |
Веселе седамдесете (That '70s Show) је име популарне телевизијске серија ТВ станице Фокс Нетворк, чија је тема животи групе тинејџера у измишљеном месту Поинт Плејс у Висконсину, током касних седамдесетих. Серија је премијерно приказана 23. августа 1998, а њена последња епизода ће се емитовати 18. маја 2006.
Садржај |
[уреди] О серији
Први радни наслов за ову серију је био Teenage Wasteland, пре него што је промењен у That '70s Show. Друга имена која су била разматрана су била: The Kids Are Alright, Feelin' All Right и Reeling in the Years. Веселе седамдесете су једна од најдужих серија емитованих без престанка на Фоксу.
Серија прати живот Ерика Формeна (Тофер Грејс) и његових пет пријатеља: Дону Пинциоти (Лора Припон), његову феминистичку девојку и комшиницу; Стивена Хајда (Дени Мастерсон), бунтовног рокера; Мајкла Келсоа (Ештон Кучер), приглупог нарцисоидног женскароша; Џеки Беркхарт (Мила Кунис), средњошколску навијачицу преокупирану богатством и статусом и Феза (Вилмер Валдерама), будаластог момка страног порекла чија су домовина и право име непознати свима осим њему и чији хормони су ван контроле. Ерик вози караван Виста Крузер из 1969, који му је отац поклонио у првој епизоди.
Остали главни ликови су Ред Формен (Кертвуд Смит), Ериков тирански отац и ратни ветеран који је опседнут да од њега направи: ”човека, што он није... ”; његова претерано заштитинички настројена мајка Кити (Дебра Џо Рап), која се налази у сталној журби покушавајући да буде добра мајка и домаћица, док ради као медицинска сестра у локалној болници; Лори Форман (Лиса Робин Кели, од 1998-2001 и 2002-2003 и Кристина Мур 2004-2005), промискуитетна старија сестра која не може да учини ништа лоше у очима свог оца. Серија такође прати и везу Боба и Миџ Пинциоти (Дон Старк, Тања Робертс), Дониних родитеља, који су под утицајем покрета из седамдесетих, што понекад доводи до свађа у њиховој породици. Томи Чонг глуми Леа, власника фотографске радње и бившег хипика.
Серија је добили статус ретроспективе ка деценији пуној политичких догађаја и технолошких проналазака који су обликовали данашњи свет. Веселе седамдесете се вешто дотичу значајних друштвених феномена Америке седамдесетих година: феминизам, нова схватања сексуалности, економских потешкоћа рецесије, растућем неповерењу према америчкој влади међу радницима, употреби дроге и развојем забавне технологије као што су даљински управљач или Понг.
Својствени елементи које укључују Веселе седамдесете су надреалне сцене маштања које илуструју разна замишљања ликова и сцена вртења за 360 степени, позната као Круг. Круг се обично користио да илуструје употребу марихуане у Ериковом подруму. Како они разговарају о тренутној ситуацији, камера се помера по кругу према ономе који прича.
Веселе седамдесете је прерађена од стране британске станице ИТВ као Days Like These користећи скоро дословце исти сценарио уз мање промене због културних разлика. Серија није успела да привуче публику и уклоњена је са програма после 10 емитованих епизода од 13 колико их је снимљено. Последње три епизоде су касније приказане током репризирања серије.
Након неуспеха обраде, ривалска кућа Канал 5 је почела са емитовањем оригиналне серије у ударном термину пре него што ју је померила у 11 сат увече.
[уреди] Хронологија
Иако се серија приказивала више од седам сезона, време у серији је приметно успорено. Када је почела са емитовањем 1998. године, била је смештена у мај 1976. године и за протеклих седам сезона је прошло само три године. Веселе седамдесете су биле смештене у 1977. од средине прве сезоне до краја треће, а онда у 1978. до шесте сезоне. Хајд је прославио осамнаести рођендан 1978. иако је у дијалозима било речено да је био старији од Ерика, који је напунио 17 у другој епизоди (што је било у 1976.) Ерик је такође напунио 18 у 1978, две године након свог 17. рођендана. Ово, заједно са чињеницом да је за сваку празничну сезону једном годишње емитована специјална епизода, значи да је серија изгубила у времену (МЕШ, који се емитовао 11 година упкос томе што је Корејски рат трајао само три године, је такође користио ову формулу). Тренутно, радња Веселих седамдесетих је смештена у 1979. годину. Последња епизода серије је смештена у задњи дан деценије, 31. децембар 1979.
[уреди] Промене у осмој сезони
Лик Ерика Формана је избачен из серије на крају седме сезоне, јер је глумац Тофер Грејс прихватио да учетвује у другим пројектима ван Веселих седамдесетих. Лик Мајкла Келсоа је избачен из истих разлога у четвртој епизоди осме сезоне. Нови лик по имену Ренди Пирсон је представљен да попуни празнину. Осма сезона је такође последња сезона серије. Ештон Кучер се враћа у четири епизоде и финале осме епизоде, док ће се Тофер Грејс вратити за финале серије.
У осмој сезони је направљено неколико мањих промена над ликовима Реда Формана и Леа. Показало се да је Лео, времешни хипи, чије је пуо име Ленард, био возач камиона у Другом светком рату, који је одликован медаљом која је ”изгледала као пурпурно срце”. Ред, такође ветеран (из Другог светског и Корејског рата), који у прошлости није могао да поднесе Леа, развија поштовање према њему. Заједно, обојица немају поштовања за Бобову службу у Националној гарди.
[уреди] Музика из серије
Веселе седамдесете су обично почињале песмом На улици ("In the Street"), коју су написали Алекс Чилтон и Крис Бел из групе Биг стар. Почевши од друге сезоне, песму је изводила група Чип трик. Стихови:
Hanging out, down the street
The same old thing, we did last week
Not a thing to do, but talk to you
We're all alright! We're all alright!
Последњи ред је инспирисан хором у песми Предаја (Surrender) групе Чип трик.
Дени Мастерсон, који глуми Стивена Хајда, узвикне: ”Здраво, Висконсине!” на крају уводне песме у првој сезони. У свим осталим сезонама, реченицу узвикне Робин Зендер, певач групе Чип трик.
[уреди] Занимљивости
[уреди] Информације о ликовима
- Дона Пинциоти има млађу сестру Тину, која је споменута у епизоди Eric's Burger Job из прве сезоне. Валери је старија Донина сестра која је такође споменута. Ниједна није виђена касније.
- Пуно име Реда Формана је Реџиналд Алберт Форман.
- У епизоди која показује Фезов први дан у школи, Хајд га пита за име, а одговор се не чује због школског звона. Хајд напомене да они неће моћи да запамте то. Фез је заправо говорио имена свих глумаца из серије. Људи који умеју да читају са усана су јасно издвојили име Ештон Кучер, међу осталима.
- Џеки Беркхарт и Кити Форман су једини ликови који се обраћају Мајклу Келсоу његовим именом.
- Кити, Ред и касније Џеки (након што почиње да излази са њим у сезони 5) су једини ликови који се обраћају Стивену Хајду његовим именом.
- Хајд се увек обраћа Ерику Форману његовим презименом. Једина три пута када се Хајд обраћа Ерику његовим именом су на почетку пилот-епизоде (када Хајд, Келсо и Дона наваљују на Ерика да украде пиво са забаве својих родитеља), у епизоди Donna dates a Kelso (током Ериковог сна) и за време вечере у епизоди Laurie and the Professor.
- Ликови живе у измишљеном месту у Висконсину званом Поинт Плејс. Он нема посебно место, али шпекулације су дошле због многих путовања на које су ишли говорећи да је Поинт Плејс преудоним за Рејсин или Стивенс Поинт. У епизоди са рвањем, у којој се као специјалан гост појавио Стена, причају да ће ићи у Кеношу. У некој ругој епизоди, причају о путу у Милвоки. Рејсин се налази између та два места. Такође, у једној епизоди иду у Канаду, што наговештава да је Поинт Плејс близу границе. У епизоди ”Tornado Prom”, о торнаду који је прошао поред Поинт Плејса је речено да иде ка Илиноису. Ипак, према званичном сајту, Поинт Плејс је предграђе Грин Беја, Висконсин.
[уреди] Грешке у рачунању времена
- У епизоди у којој се појавио Стена, друштво иде на борбу коју организује Светска Рвачка Федерација (WWE). Лого који је коришћен у тој епизоди (која је смештена у 1977) није представљен све до 1983; такође, Кеноша, град који је организовао догађај, је био на територији Америчке Рвачке Асосијације (државе на Средњем Западу), а Светска Рвачка Федерација није промовисала борбе изван североисточних држава САД све до 1982.
- У једној епизоди чује се песма групе Џерни Any Way You Want It. Та песма није објављена до 1980.
- У епизоди ”The Seeker” Фез каже: ”Сада могу да те шпијунирам из Ерикове празне собе уместо да се пењем на дрво где нема места да ставим кесицу са соком”. Сок из кесице није био комерцијални проивод све до осамдесетих.
- У епизоди у којој друштво иде у Канаду, приказана је мапа Канаде која показује и Нунавут. Нунавут није био засебна територија све до 1999. У истој епизоди, певају верзију канадске химне из осамдесетих година.
- У епизоди 191, играчка светлосне сабље са којом се Ренди игра није постојала до деведесетих.
- У епизоди 20 A New Hope, светлосна сабља коју Ерик држи је заправо реплика даљинског управљача који први пут продаван 1997.
- У једној епизоди, Ерик пије Велчов сок од грожђа из модерне конзерве.
- У епизоди 115, Ерикова колекција фигура из Ратова звезда је знатно другачија од пар доступних у седамдесетим. Његова кутија је реплика Миленијумског Сокола који није представљен до касних деведесетих.
[уреди] Специјални гости
- Многобројне звезде из седамдесетих се појавило у серији као гости, укључујући Алиса Купера, групу Кис, Глорију Гејнор
- Млада и деверуше у епизоди у којој се Донини родитељи венчавају су бивше Бондове девојке.
[уреди] Музика
- Наслови епизода из пете сезону су наслови песама Лед цепелина, из шесте сезоне су наслови песама групе Ху, седме Ролингстонса, осме сезоне групе Квин.
- Музика и ритам уводне песме су се промениле од прве до друге сезоне, али се стихови нису мењали. Иако се музика из уводне песме није мењала после друге сезоне, радња и глумци у колима су се мењали неколико пута. Увод у колима је комплетно напуштен у осмој сезони и замењен је снимком ликова у подруму, али је музика остала непромењена.
[уреди] Остало
- Серија је повезана са спинофом Веселим осамдесетим. Веселе осамдесете су емитоване само пола сезоне пре него што су укинуте.
- Оригинални наслови серије су били Teenage Wasteland и касније The Kids Are Alright, обе по популарним стиховима групе Ху ( The Kids Are Alright је наслов песме, а Teenage Wasteland се често погрешно узима за наслов песме Baba O'Reilly), али они нису могли бити коришћени због ауторских права.
- Лора Припон је мрзела униформу ученице католичке школе коју је морала да носи током пете сезоне.
- Тофер Грејс је носио перику да би дао својој фризури изглед који више у стилу седамдесетих.
- Мила Кунис и Лора Припон су често снимане како седе због разлике у висини од 18 центиметара. Висином од само 160 сентиметара Мила Кунис није одговарала кадру са Лором, која је висока 178 центиметара.
- Мила Кунис је имала само 14 година када се пријавила на аудицију за улогу Џеки.
- Вилмер Валдерама, Дени Мастерсон и Ештон Кучер су постали добри пријатељи у стварном животу да су чак заједно отворили ресторан. Било је извештавано да на снимању Тофер Грејс није био близак са екипом као што су они били међусобно. Према Мастерсону, он и Грејс су добро сарађивали, али се нису дружили јер нису имали много заједничког.
[уреди] Паралеле са Срећним данима
Веселе седамдесете много подсећају на серију Срећни дани из педесетих. На пример:
- Обе серије су смештене две деценије раније од прве премијере, одвијају су у предграђима Висконсина и одвијају се око доживљаја групе средњошколаца.
- Родитељи главних јунака (Ерија/Ричија) усвајају напуштено дете (Хајда/Фонзија).
- Ликови из Веселих седамдесетих често гледају Срећне дане на телевизији.
- Ликови који су развили синдром Чака Канингема: Чак Канингем у Срећним данима и Донина млађа сестра Тина у Веселим седамдесетим
- Искривљена инверзија стила Срећних дана укључује Ерикову сестру Лори, којој нису страни пороци за разлику од Ричијеве сестре, потказивачице Џоани.
- Ненамеравани сличност у вези одласка главних ликова (Ерика/Ричија) и будале (Келса/Ралфа) у каснијим епизодама.
- Као последица тога, ове серије се одвијају око породице у којој ниједно од њихове деце није у серији (дуго након што је Рон Хауард отишао, Ерин Моран је накратко напустила Срећне дане да би снимала њен спиноф Џоани воли Чачија. Обоје деце Форманових је напустило Веселе седамдесете). За обе серије, губитак ових ликова је углавном виђено као негативно. У обе серије, син се враћа.
[уреди] Специјални гости
|
|
|
[уреди] Продуцентска екупа
- Марк Бразил – аутор/извршни директор
- Бони Тарнер – аутор/извршни директор
- Тери Тарнер – аутор/извршни директор
- Мерси Карси– извршни директор
- Џеки Филго – извршни директор
- Џеф Филго – извршни директор
- Карин Мандабак – извршни директор
- Том Вернер – извршни директор
[уреди] Спољашње везе
- that70sshow.com- званични сајт
- That '70s Central - сајт обожавалаца
