Боквица
Из пројекта Википедија
| Боквица | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 женска боквица (Plantago major)
|
||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||
|
||||||||||||
|
|
||||||||||||
| подродови: Plantago Coronopus Bougeria Psyllium Littorella врсте: P. major- Широколиста (женска) боквица P. lanceolata- Усколиста (мушка) боквица P. media- Средња боквица P. psyllium- Буачак P. indica P. coronopus P. maritima |
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
|
|
Боквица је род биљака из истоимене фамилије, који броји око 200 врста. Космополитског је распрострањења, а неке од врста се користе као лековите од најранијих дана. У већини врста боквице лишће се развија у облику розете у дну стабљике која није граната и нема лишћа, него се завршава збијеном цвашћу од неугледних ситних цветова. Према облику листова и цвасти разликују се међу собом неке домаће врсте које су најраспрострањеније:
1. Женска боквица има широко јајасте, сјајне и дебеле листове на широкој петељци; сивкаста или ружичаста цваст је ваљкаста, дугачка; цветна стабљика дугачка је колико и лист; расте на влажним местима, поред угажених путева и испод стрехе, свуда где се слива вода.
2. Мушка боквица има уске дугуљасте шиљасте листове који се постепено сужавају у широку кратку петељку; цваст је кратка, мала, јајолика или округласта; цвет је беличаст; расте по пашњацима. Цветна стабљика је дужа од листова и има 5 дубоких бразда.
3. Средња боквица расте на сувим местима, длакава је, цветна стабљика је око 5 пута дужа од листа, цваст је дугачка и сребрнобела; лишће је широко овално.
Берба. — Лист се бере све док биљка цвета, а корен се вади целе године.
Дрога. — Свеж и сув лист, ређе цела биљка и корен.
Састав. — Y свим органима биљке има хетерозида укубозида и ензима инвертазе, емулзина, тирозиназе и коагулазе.
Y листу има око 4 % танина, пектина, лимунове киселине, витамина С, сапонозида и фитонцида. Y семену има слузи, масног уља, беланчевина и шећера.
Употреба. — Лист боквице делује против разних упала коже и слузнице, појачава лучење течности у плућима и тиме олакшава искашљавање густе суве слузи из органа за дисање; смањује учестано мокрење и повољно делује на органе за варење: пролив, катар, грчеви, чир на дванаестопалачном цреву и на желуцу.
Плантакод је фармацеутски фабрички сируп против кашља, израђен од листа боквице и других лекова. Домаћинства могу за зиму за своје потребе начинити сличан сируп:
младо, сочно, тек узабрано лишће боквице опрати у неколико воде (јер боквица често расте по насељима где има разне прљавштине, прашине и других извора заразе), самлети машином за месо и стискањем кроз платно исцедити зелен сок; 1 kg тог сока помешати са 2 kg меда или прокувати 10 минута са 2 kg шећера. Узима се 4—5 пута дневно по 1 кашика.
Народна медицина. Боквица је омиљен народни лек. За њу готово сви знају и многи је употребљавају као лек. Према народној медицини за посекотине је најбоље привити лист боквице након што се је лист претходно добро опрао.
Године 1958. доказана је знатна антибактеријска моћ боквице, јер су у њој откривени фитонциди (Фелклова).
Буачак је једна врста гранате боквице која расте у Приморју, а у јужној Француској и неким другим земљама се на велико гаји за производњу индустријских количина семена које се користи као слузна дрога у терапији и у текстилној индустрији за апретирање. Семе је ситно, личи на буву (отуд и научно име, јер psylla на грчком значи бува). Веома се цени, јер садржи до 12 °/о слузи. Слуз се вади као слуз из ланеног семена. Делује као благ лаксанс, користан особито за особе оболеле од хроничног затвора, за особе оболеле од упале хемороида (шуљева) и затвора.
литература:
- Јован Туцаков: Лечење биљем.
- Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.
