Благослов

Из пројекта Википедија

Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка.

Благослов - радња којом се Господ призива да излије своју милост на некога. У првом реду изрицао га је отац. Он је био уједно и свештеник куће и његов благослов утврђује кућу. Благослов, такође, одређује судбину човекову, јер једном изречен благослов не може се опозвати. То се види из Јаковљевог благосиљања Исака и Исава (1 Мој 27). Нарочито је делотворан благослов родитеља (1 Мој 9,25; 27,28-29). Благосиља се у разним приликама: при растанку или удаји - Ревека нпр. (1 Мој 24,60), кад се добијају поклони, за нечију помоћ (1 Мој 9,26; 1 цар 1,31), кад се нешто жели или моли (1 Сам 1,17 - пр. Илије Ану). Нарочито моћ има свештеников благослов.

Бог је заповедио Арону и свештеницима да благосиљају народ (4 Мој 6,22.27), и то овим речима:

„Да те благослови Господ и да те чува!

Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!

Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!"

(4 Мој 6,24-26; 3 Мој 9,22-23).

То је ароновски благослов. После вавилонског ропства свештеници су изговарали благослов свако јутро и вече после принете жртве. То исто врши се и у синагогама. Само се у Храму без прекида изрицао благослов. Учитељи су благосиљали ђаке, а Христос своју духовну децу при евхаристији хришћана (1 Кор 10,16). Највиша заповест је Христова порука: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну" (Мт 5,44).