Битка код Ниша
Из пројекта Википедија
Битка код Ниша се одиграла у септембру 268. године између готске војске и Римљана које су предводили тадашњи цар Галијен и будући цареви Клаудије II и Аурелијан.
[уреди] Предисторија
Током друге половине 267. године Готи су се у великом броју населили преко Дунава на римску територију, запретивши Панонији. Неке градове у овој провинцији су и опљачкали и раширио се страх да би иста судбина могла задесити и Рим, уколико Готи крену према Италији. Изгледа да су и други делови Царства страдали 267. од Гота. Постоји податак да је тада и Атина била нападнута и опљачкана. У савезу са Готима били су и Херули.
Галијен је у пролеће 268. победио Готе, али Римљани нису имали снаге да коначно протерају ове варваре са своје територије. Зато је Галијен у јесен исте године кренуо у нову експедицију.
Није јасно да ли је пре него што је дошло до битке код Ниша Галијен већ умро, па да је римски цар био већ тада Клаудије II, касније назван Готски, у част ове победе. Колико се може докучити Галијен је био присутан током битке, али изгледа да су Клаудије и Галијен највише допринели овој великој победи.
[уреди] Ток битке
Галијен је предводио предводио врло покретну војску састављену од Преторијанске гарде и вексилација више легија. У почетку, далматска римска коњица је победила готске коњанике. Готи, који су имали бројчану предност, почели су да приморавају Римљане на одступање. Но, Римљани нису покварили свој борбени ред, већ су организовали противнапад, уз помоћ коњичког одреда којим је командовао Аурелијан и који је напао готске редове отпозади. Готи су били приморани да се повуку у свој логор, али га је римска коњица напала и прегазила. Између 30 000 и 50 000 Гота је било убијено или рањена, а више хиљада њих је заробљена. Многи заробљеници су се касније придружили римској војсци. Галијен није могао да потпуно уништи Готе јер је морао натраг у Италију, вероватно због побуне Ауреола, једног од претендената на престо из тог времена. Тако су неки Готи успели да побегну са римске територије.
[уреди] Последице
Овај пораз, као и онај из априла исте године, сломио је моћ Гота. Неки од њих су остали на римској територији, док их Аурелијан 271. године одатле није протерао преко Дунава. Но, упркос томе, они више нису били опасност за Рим. Своју моћ Готи ће обновити тек за сто година. Један од првих услова да би се превазишла велика криза III века, победа над варварима била је остварена.
