Батајница

Из пројекта Википедија

Батајница је место у београдској општини Земун. Према попису из 2002. године, Батајница је имала oко 30 000 становника и 450 привредних субјеката, углавном приватних.

[уреди] Историја

О настанку Батајнице постоје две легенде. По једној, ово место је било мочварно и блатњаво, па су га прозвали Блатајница. Временом се, гласовном променом, слово „л“ изгубило, па је остао назив Батајница. По другој легенди, која је вероватнија, садашње насеље основано је у 16. веку. Основао га је мађарски гроф Батај, па је по њему насеље и добило име.

По неким историчарима, Батајница спада у насеља из бронзаног доба, о чему сведоче и ископине према Дунаву у батајничким пољима. Најверодостојнији податак је да је Батајница насељена око 1725. године. У извештају из 1753. године, наводи се да је Батајница мало село, које је имало око 90 имућнијих старешина, односно домаћинстава.

По укидању војне границе, у селу је основана задруга која је увела заједнички рад мештана којима се то веома допало. Задруга је 1912. године имала 52 члана. Од њих је 40 одсто сељака имало преко десет јутара земље.

Насеље у садашњем облику, са омеђеним главним улицама и раскрсницом, настало је повратком граничара са дужности у Војној крајини. Они су у овом месту добили земљу и могућност да се настане на овом подручју. После Првог светског рата, Батајница је такође интензивно насељавана бившим војницима који су добијали земљу у овом подручју.

Место је рано добило основну школу, у коју су у почетку ишла само мушка деца. Зграда школе била је у броју 7, за два броја удаљена од старе зграде покривене трском. Школа је основана 1708. године. Садашња зграда је најстарија у околини и датира из 1880. године. У Батајници постоји и „Позориште аматера Батајнице“ основано 1991. године.

Рецимо и то да је почетком 19. века село бројало 157 кућа и имало 1.366 становника.

Позната је по војном аеродрому и ваздухопловном заводу који су били свакодневна мета НАТО агресора 1999. године.

Значајнији објекти су црква Светог Архангела Гаврила у центру насеља, стара зграда школе „Б. П. Пинки“, Дом соколског друштва и црква Рођења пресвете Богородице у насељу Клисина.

[уреди] Саобраћај

Поред Батајнице пролази аутопут за Нови Сад и важна железничка пруга, према Шиду и Новом Саду са једне и према Београду са друге стране. Постоји и обилазна пруга која иде према Сурчину, али се због тога што мост у Остружници није саниран - не користи.

Кроз само насеље пролази магистрални пут који је узак а прометан, па су честе саобраћајне незгоде и гужве пред раскрсницу у центру насеља. На том месту рачвају де путеви према Новом Саду, Бановцима и Угриновцима. Овај пут повезан је са новосадским аутопутем петљом која се налази на улазу у насеље.

Планира се изградња нове петље и спајање новосадског аутопута са загребачким, као и са обилазницом око Београда. Такође, планиране су две обилазнице око Батајнице као и изградња ранжирне железничке станице.

Јавни превоз ослоњен је на аутобусе Интегрисаног тарифног система, и то на линије 73 (Нови Београд /Блок 45/ - Батајница /жел. станица/), 703 (Батајница /жел. станица/ - Угриновци), 706 (Зелени венац - Батајница) и 706Е (Земун /Кеј ослобођења/ - Батајница), у ноћном превозу ангажована је линија 701 (Трг Републике - Нова Пазова). Осим возила Интегрисаног тарифног система, кроз Батајницу пролазе аутобуси приградских линија ка Бановцима, Сурдуку, Пазови, али и међуградских према Новом Саду, Суботици, Сомбору...

Кроз Батајницу пролазе и две линије градке железнице - Беовоза, а заустављају се сви путнички возови који саобраћају према Новом Саду и Шиду.

Батајница је данас неразвијена, нарочито када су култура, здравство, образовање и спорт у питању. Овакво насеље захтева спортски центар, већи дом здравља, културни центар (који је постојао док није изгорео у пожару). Такође, обзиром да осим из Батајнице, за Београд путују ученици и из Бановаца, Пазове и Угриноваца, постоји потреба за једном или више средњих школа. У Батајници не постоји ниједан већи парк.