Александар Белић
Из пројекта Википедија
Александар Белић (Београд, 2. август 1876. - Београд, 26. фебруар 1960) био је филолог, професор и ректор Београдског универзитета, председник САНУ и члан многих академија у Југославији и иностранству.
Основну школу и Прву београдску гимназију завршио је у Београду. Студије филологије започео је у Београду, а наставио на универзитетима у Москви и Одеси. По завршетку студија позван је да остане на катедри на лингвистику и филологију Московског универзитета, међутим он се вратио у Београд где је 1899. постављен за доцента Велике школе. Једну годину је провео на усавршавању у Немачкој на Универзитету у Лајпцигу, где је написао и одбранио докторску дисертацију о словенским суфиксима за умањивање и увећавање. Дисертација му је штампана на немачком језику у два дела (1901. и 1904.) Пошто је најпре изабран за ванредног професора, 1906. је изабран за редовног професора Београдског универзитета и то српскохрватског језика, словенске филологије и лингвистике, што је предавао дуги низ година
Основао је 1905. часопис „Српски дијалектолошки зборник“ у издању Српске краљевске академије, који је под његовом редакцијом излазио преко 50 година.
Писао је научне студије о српско-хрватском језику, о његовим дијалектима и историји. Многи радови које је објављивао посвећени су граматичким студијама словенских језика. Био је оснивач а потом и уредник часописа „Јужнословенски филолог“ и „Наш језик“. Главна дела су му:
- Дијалекти источне и јужне Србије,
- Дијалектолошка карта српског језика,
- Акцентске студије,
- О двојини у словенским језицима,
- Галички дијалект,
- О језичкој природи и језичком развитку (1941.),
- Правопис српско-хрватског књижевног језика (1923.).
Био је главни и одговорни уредник при издавању првих томова „Речника српско-хрватског књижевног и народног језика“.
Дописни члан Српске краљевске академије постао је 4. фебруара 1905, а њен редовни члан 3. фебруара 1906. Његова приступна беседа у академију имала је назив „Основне црте историјског развитка спрског језика“. Био је ректор Београдског универзитета академске 1933/34 године. Председник Српске краљевске академије постао је 1937, наследивши на том месту Богдана Гавриловића. На тој значајној позицији био је све до своје смрти, укупно 23 године. Овај период остаће упамћен и по томе што је академија два пута мењала име, најпре у Српска академија наука, а затим у Српска академија наука и уметности (скраћено САНУ), како се и данас зове. Александар Белић ја дао значајан допринос раду академије као њен председник са највећим стажом до сада.
Био је члан неколико академија наука: југословенске, словачке, чешке, пољске, бугарске, баварске. Био је члан научних друштава у Лавову, Прагу и Данског краљевског друштва. Затим почасни професор Московског универзитета „Ломоносов“ и Универзитета у Глазгову.
