Адвентистичка хришћанска црква

Из пројекта Википедија

ХАЦ Лого

Хришћанска адвентистичка црква (ХАЦ), или, Црква Адвентиста седмог дана, је протестанстка верска заједница која своје целокупно веровање темељи искључиво на Светом Писму. Њихова најистакнутија веровања, која дефинишу и њихов назив, су вера у Христов други долазак и светковање библијског седмог дана, односно Суботе. Адвентисти седмог дана имају много заједничког с другим хришћанима. Они признају и обожавају истог Бога и тако своју наду у живот после смрти заснивају на животу, смрти, васкрсењу и повратку свог Спаситеља Исуса Христа.

[уреди] Назив

Име адвентиста долази од латинске речи адвентус, што значи долазак. Они кажу да очекују скори долазак Христов на земљу, кад ће судити и живима и мртвима по њиховим заслугама и по томе се разликују од других хришћана који, такође, верују у други долазак Господа Исуса Христа.

[уреди] "Надимак" у Србији или Црној Гори

Адвентисте седмога дана се у Србији или Црној Гори најчешће ословљава само с "Адвентисти". Такође и сами верници Адвентистичке цркве у нашим земљама најчешће изостављају продужетак "седмог дана". Један од „надимака“ који се у на овим просторима употребљава за Адвентисте јесте колоквијални термин с често негативним конотацијама - "суботари". Назив је настао на темељу адвентистичког светковања Суботе и користи се само у говорном жаргону.

Верници Београдске цркве Жарково 1909.године

[уреди] Историја

Хришћанска адвентистичка црква тврди да је настала је као међуцрквени покрет чекалаца другог Христовог доласка. На темељу Христовог обећања о поновном доласку на Земљу, апостоли и првобитни носиоци хришћанске мисли и дела снажно су ширили ову истину. Из таме средњег века израња реформација ношена бројним протестанским покретима широм Европе који заступају повратак Библији и њеним истинама. Истина о другом Христовом доласку заузима врло значајно место у Новом Завету. Великани попут Исака Њутна (1642-1727), енглеског физичара, затим Мануела Лакунце (1731-1801) који је написао књигу "Месијин долазак у слави и велицанству" и други великани у светској историји проучавају библијска пророчанства и о другом Христовом доласку. У Лондону је на ту тему 1826. године одржана библијска конференција посвећена послетку тј. последњем времену и Христовом другом доласку. Са ове конференције пошли су у свет да проповедају о другом Христовом доласку: Ирвин Јосиф Волф и Хоратиус Бонар. Вест је почела брзо да се шири Европом и светом. Са друге стране Атлантика, ова струја окупила је људе, који су се појавили из различитих цркава покренути истом идејом: Виљем Милер, Хирам Едисон, Џозеф Бетс, Џејмс и Елен Вајт и многи други. Са теме о времену када ће Исус доћи, прешли су на студијско проучавање истине о Христу и Његовој служби. Из тог међуцрквеног покрета развила се Хришћанска Адвентистичка Црква која званично делује од 1863. године и са истином о Христовом повратку. Адвентистички хришћани тврде да темељна веровања заснивају искључиво на Библији.

[уреди] Веровање

Свето писмо Старога и Новога Завета - Библија, врховни је ауторитет хришћанског учења и једино мерило вере "која је једанпут заувек предана светима" (Јудина посланица 3.стих). Оригинална мисао Библије стигла је непромењена до наших дана као "реч живога Бога која остаје до века".

Свето тројство Међу најзначајнија учења Светог Писма налази се узвишена наука о Светом Тројству - Оцу, Сину и Светом Духу. То, за људски ум несхватљиво јединство три свете Личности, постоји од вечних времена. У плану спасења Свето Тројство јединствено делује подразумевајући учешће све три божанске Лицности.

Исус Христос и јевандјеље Исус Христос је једини човеков Спаситељ, Бог који се утеловио и узео људску природу, да би после 33 године живота на овој Земљи и распећем на крсту, постао Жртва за избављење и откупљење човека од греха. Он је савршени Пример понизности и послушности Божијој вољи, а Његовим животом, страдањем, смрћу и васкрсењем у трећи дан, Бог је човеку отворио једини и сигуран излаз из стања грешности. Они који вером прихватају Христа, Његово дело очишћења, новорођења Светим Духом и библијско крштење уроњавањем у воду, добијају право на вечни живот у Божијем царству.

Десет Божијих заповести (2. Мојсијева 20,1-17) су израз Божије љубави, мерило понашања и односа човека према Богу и животној средини у којој постоји. Божији закон и свака заповест вечна је и непроменљива, као што је то и сам Бог који га је дао. Спасење не добијамо као заслугу за држање закона, већ као дар милости, а послушност Богу је наш израз захвалности за примљени дар од Онога који жели да нас доведе у своју присутност.

Отуда се успомена на Бога као Створитеља и подсећање на долазак Избавитеља понавља сваке седмице у посебном дану - суботи, коју је Бог одредио да буде дан радости, одмора и заједништва. Тај свети дан треба да представља за сваког Христовог следбеника истинску радост. Држећи се принципа непроменљивости Божијег закона и Библије, адвентистички хришћани одржавају континуитет старозаветне вере и првих хришћана у Новом завету, држећи суботу (јеврејски "шабат" што значи одмор), календарски седми дан, као издвојени дан који треба посветити Богу и богослужењу, и поштују заповест у потпуности, апстинирајући од послова. Аргументи који их подржавају у томе налазе се у спасоносној мисији Исуса Христа за кога јевандјеља кажу да је суботом по обичају боравио у цркви и са народом (Лука 4,16-31, Исаија 58,13.14). У овоме се адвентисти као и неки други хришћани који светкују суботу разликују од већине цркава, јер већина других хришћана (католици, православни, лутерани, баптисти, итд)примењује исте принципе на недељу, уз аргументацију да је Христос васкрсао на тај дан. Међутим адвентисти се ту позивају на непостојање библијске измене дана одмора, и на друге аргументе везане за суштину Божјег закона који је непромењив.

АДРА Помоћ Савезу за дечију и церебралну парализу

Христов повратак Христов други долазак је блажена нада Цркве и циљ хришћанског усмерења. Његов долазак биће дослован, личан, стваран и видљив. Кад Христос поново дође, доћи ће до васкрсења умрлих праведника који су дотле, као и сви који су помрли, чекали у стању мировања. Заједно са прображеним Христовим следбеницима који живи дочекају Христов повратак, васкрсли одлазе на Небо где ће боравити 1.000 година, а затим наставити да вечно живе у Божијем царству на обновљеној Земљи, на којој ће владавину греха заувек сменити владавина божанског мира и непролазне среће.

Очување здравља и тела спада међу подухвате којима адвентистички хришћани придају велики значај. У складу са библијским учењем о човеку као недељивом целовитом бићу сатканом од физичке, интелектуалне и духовне природе, адвентистички хришћани активно учествују у јавном унапређивању и ширењу здравог начина зивота и заштити човекове околине. У оквиру ових активности, заузимањем и подршком Цркве, делује близу 500 болница, санаторијума и клиника широм света, а на готово свим познатим светским језицима издају се књиге и часописи који се баве здравственим просвећивањем. У нашој земљи, поред многих књига са здравственом тематиком, редовно излази часопис "Живот и здравље" који успешно прати достигнућа у савременој медицини са нарочитим освртом на пренвенцију болести. Адвентисти промовишу исправан вегетаријански начин исхране.

[уреди] Добротоврни рад

У оквиру црквене организације постоји и добротоврна хуманитарна организација АДРА Србије са седиштем у Београду која делује на овим просторима од 1990. године и једна је од 125 испостава АДРЕ у свету. Од отварања канцеларије у Београду, АДРА СЦГ непрестано помаже социјално најугроженијим категоријама друштва са посебним освртом на хендикепиране особе, сирочад и расељена лица.