Šetonje
Из пројекта Википедија
Opština: Petrovac
Srez: Braničevski
Broj stanovnika (2002): 2500
IGD 21° 28' 25,457" SGŠ 44° 16' 21,208"
Nadmorska visina: 242
Kako legenda kaže selo ŠETONJE je dobilo ime na sledeći način: Nekada davno na mestu gde se sada prostire Šetonje šetali su se car Lazar i carica Milica, i tako od šetanja mesto nazvase Šetonje.
Po svim sačuvanim zapisima Šetonje je veoma staro selo. Inače za one koji to neznaju Šetonje se nalazi u opštini Petrovac na Mlavi. Udaljeno je od Petrovca samo 14 km. Selo ima oko 600 domova i oko 2'500 stanovnika. Meštani uglavnom žive od prihoda iz inostranstva, jer u Šetonje skoro da nema kuce iz koje bar jedan član nije bio neko izvesno vreme negde u inostranstvu. Stoga ima dosta i penzionera, takođe iz inostranstva, zbog toga je u Šetonju velika kupovna moc i zato se svakog petka kod seoske kapele održava pijac. Tu se svakog petka okupi znatan broj ljudi gde osim uobičajne prodaje i kupovine ljudi se sretnu i medusobno ispricaju, razmene novosti, nova saznanja. A kad pijac prođe, lepo se raziđu i ponovo vrate svako svojim svakodnevnim obavezama.
Selo ima osnovnu školu, koja nosi ime narodnog heroja: Miroslava Bukumirovća Bukuma. Školu osim dece iz sela pohadaju i deca iz još četri sela, a to su: Ždrelo, Ćovdin, Vezičevo i Busur. Selo ima poštu koja kao i škola pokriva i prethodno navedena cetri sela.
Ponos našeg sela je naš fudbalski klub: Omladinac, i naše nedavno renovirano fudbalsko igralište. Takode značajno za nase selo je i naše kulturno umetničko društvo koje je sa svojim programom nastupalo i u inostranstvu. U takmičenjima koja su nosila naziv: Susreti sela, Šetonje je osvojilo više puta prvo mesto, i takođe je Šetonje jedino selo u našoj opštini u kome je snimano uživo:"Znanje i imanje."
U selu ima nekoliko privatnih preduzetnika koji veoma dobro i kvalitetno vrše svoje usluge, navedimo samo neke od njih: Privatno preduzece Jović, koje snabdeva ne samo meštane Šetonja već i okoline svim vrstama građevinskog materijala, zatim stolarske radnje i tako dalje...
Uostalom ako želite da bolje upoznate Šetonje, posetita ga.
Istorija sela
U senci nekadašnjeg puta Via Militaris, kojim su stari Rimljani naznačili, kao i u ostalim krajevima ovog dela sveta, pravce kretanja u budućnost, na ulasku u Gornjačku Klisuru, stoje, kao na večitoj straži, s desne strane idući sa severa na jug, Šetonje, a sa leve Ždrelo. Tu, na Vratima Homolja, pred planinskim visovima, poigravaju se bežeci od njih u zagrljaj pitomim i bujnim, zelenim obalama Mlave šetonjske reke i reke Metoa, stidljiva brda, ne bi li vremenom, blagošcu i lepotom da dobave i od zaborava da sačuvaju priče o devojkama koje su tu ostale skamenjene, zauvek lepe i mlade. - Radosna boja planine, plavetnilo neba i puko prostranstvo u nedogled, govor tišine i sva praskozorja vremena čine sreću trenutka kada čovek pomisli: Bili su u pravu i rimski legionari i srpski vlastelini što su ovaj prelepi kraj birali za mesto uživanja i opustanja. Ovde i ovovremenski čovek treba da podigne dom i da njegovom pragu dočekuje prijatelje sa kojima će da sedi i priča o prošlosti, zagledan u ove nebeske lepote koje ga okružuju.
Panorama sela
- U tom kraju, gde vetrovi govore priče iz davno prošlih vremena, gde ima i jadikovke i vesele pesme, tu, u tom daru neba i zemlje, prileglo Šetonje, okruzeno planinskim visovima: Ježevac, Lisičji vrh, Kozji grob, ispod kojih se prostiru plodna i rodna polja: Vrbovac, Gaj, Radulug, Kusjak. isarana Belim Brdom, Leskovom, Brestarom, Selistem...
- Najstariji podatak o selu predstavlja sačuvana ploča, skinuta sa stare vodenice potočare, na kojoj piše 1386. godina kao datum obnavljanja objekta. U popisu Jovana Mihajlovića, eparha Požarevačke eparhije, od 1734. godine, stoji da je Šetonje tada imalo 14. domova, a iste godine Šetonjska eparhija Egzarhata 99, što govori da je ovo naselje bilo sedište-centar za okolna sela. Kasnije se u selo naseljavaju ljudi iz Timočke Krajine, Banata, Vidina, Homolja i okoline Paraćina.
- U vreme Kneza Miloša, po popisu iz 1820. godine , Šetonje ima 69. kuca, vec 1859. godine 154. kuce, a 1900. godine 293. kuce i 405. poreskih glava. Danas Šetonje ima oko 600. domova i preko 2500. zitelja. Izniklo iz drevnog i prohujalog, stasavalo u lošim i mutnim vremenima, ono sada sagledava sebe radom i merom onoga što se može. Kao što svaki uspeh otvara vrata uzleta u novije i nepoznato, tako i selo još ima, treba i mora da nađe sebe usred svih ovih lepota koje je priroda darivala, a ljudi održali.
- Život ovde nekada nije bio ovakav kakav je danas i zato bi trebalo uvek imati na umu dopis školskoga nadzornika Dušana Anđelkovica Ministarstvu prosvete, jula 1922. godine: "Proja, kačamak i luk jedina je hrana, a porozna tkanina i velike jagnjece šubare jedina zaštita i od najvećih mrazeva i od najvecih pripećina..." O napretku sela govore brojni podaci: samo u proteklih dvadeset godina izgrađeno je preko 350. stambenih zgrada od kojih više od polovine na sprat ili dva pa čak i tri, svako ima radio i TV prijemnik, mnogo automobila, traktora, nekoliko kombajna i ostale poljoprivredne mehanizacije. Vecina ima vodovod i telefon, a stare makadamske puteve zamenile su asfaltne trake.
- U prethodnim decenijama, udruženim snagama mestani Šetonja izgradili su mnoge kapitalne objekte: novu školu, zdravstvenu stanicu , dom kulture, poštu sa automatskom telefonskom centralom, asfaltirali puteve, sagradili mostove, rekonstruisali električnu mrežu, izgradili trafo stanice, podigli spomenik izginulim u ratovima.
- Ostvareno ostaje da se dograđuje i unapređuje, novom pridruži novije, a uporedo s tim menja se i pogled ljudi na život i svet. Nova shvatanja mobilišu ljude za utakmice i izazove budućeg, lepšeg, srecnijeg i ponosnijeg života, dostojnog čoveka ovog veka i milenijuma
Sportsko društvo OMLADINAC
Više od šest decenija je prošlo od kako su se mladići Šetonja okupili da isprobaju oštrinu oka i snagu mišica u Streljačkoj družini koju su formirali još 1936. godine. Dve godine kasnije, 1938. stići će i prva lopta i započeće rad i fudbalski klub.
Ni zlo vreme, ni rat, ni glad neće preseći tradiciju bavljenja sportom. Odmah po oslobođenju, ne samo da se oživljavaju dotadašnje sekcije, već se organizuje rad novih klubova. Odbojkaši, stonoteniseri, šahisti, a u novije vreme i košarkaši proširuju porodicu sportskog društva. Stvaraju se sve povoljniji uslovi bavljenja sportom i fizičkom kulturom. Naravno i rezultati neće izostati, o čemu svedoče osvojena priznanja i ostvareni uspesi. Višegodisnja učešća u opštinskim u međuopštinskim ligama, igre i nastupi na okružnom nivou, više puta osvajana prva mesta u fudbalu, šahu, stonom tenisu, govore o kontinuiranom radu, disciplini i entuzijazmu. I to traje, evo, vec više od pola veka, prenoseći se sa oca na sina, sa kolena na koleno...
Kulturno-umetničko društvo Lala Kojadinović Nastavljajući dugu tradiciju narodnog stvaralaštva ovoga pitomoga mesta i prelepog kraja, u Šetonju je, sada već daleke 1947. godine, formirano Kulturno-umetničko društvo. Ime je dobilo po svom bivšem članu, narodnom prvoborcu, Lali Kojadinoviću. Još nisu bile zalečene ratne rane, još su se vili crni barjaci za izginulim mladićima i ljudima ovoga mesta, a Šetonjčani su shvatili da se kroz život mora ici dalje uzdignute glave i da su borbe i smrt sastavni deo istorije ovog naroda. Pevalo se i peva, igralo se i igra, glumi se i recituje na daskama koje zivot znače, prvo na zemljanim podovima, improvizovanovim pozornicama, a od 1949. godine, posle izgradnje Doma kulture, na pravoj bini pred prepunim gledalištem, u sali koja danas moze da posluži kao primer i u razvijenim sredinama. Tu kraj Doma kulture, na lepo uredjenom trgu , nalazi se i spomenik koji su podigli mestani Setonja izginulim borcima u Prvom i Drugom svetskom ratu, u znak zahvalnosti što su svoje zivote položili na oltar otadžbine i slobode. Koliko nastupa i koncerata, koliko pozorišnih predstava u blizoj i daljoj okolini, koliko učešća na Homoljskim motivima, jedinstvenoj smotri stvaralaštva u Kučevu, na Saboru narodnog stvaralaštva u Leskovcu, Susretima sela. Jedni odlaze, drugi dolaze, a igra i druzenje traje kao istinski sastavni deo kulturnog života ovog mesta i ovog kraja. A za sve to , brojne nagrade i priznanja , diplome i pohvalnice za sećanje i nezaborav...
Osnovna Škola Miroslav Bukumirović BUKUM
Prema popisu škola u Srbiji, godine 1837. u okrugu Požarevačkom radilo je 10. škola, a među njima je bila i naša škola. Počela je sa radom davne 1837. godine, a njen prvi učitelj učio je, ne samo male Šetonjčane, već i decu iz okolnih sela: Velikog i Malog Laola, Zdrela, Covdina, Veziceva, Busura... Autentične podatke nalazimo u zapisu Petra Radovanovića direktora svih tadašnjih škola u Srbiji i navode Feliksa Kanića u knjizi "Srbija, zemlja i stanovnistvo". Pomenuti autor posećuje Setonje i zatiče, ne samo školu kraj crkve, vec i dvojicu učitelja: Aleksu Božića, penzionera koji je radio u ovoj školi i iz nje otišao u penziju. I takođe njegovog naslednika, Nikolu Đorđevica, učitelja rođenog u Šetonju i svestenika Novicu Zutica. Od jednog odeljenja i jednog ucitelja one daleke 1837. godine, do 26. odeljenja u osam razreda i 32. učitelja, nastavnika i profesora, sekretara i domara škole, kuvarica i pomoćnih radnika. Od jedne učionice sagrađene od slabog materijala, do moderne školske zgrade savremenih higijensko-tehničkih uslova, od razmučenog baruta i gusčijeg pera, do radio, TV aparata i kompjutera...
