Goli otok
From Wikipedia
(uokviren crvenom bojom)
Goli otok (Golo ostrvo) (
izgovor?), površine oko 4,7 km², nalazi se u zapadnom delu Republike Hrvatske, istočno od poluostrva Istra u Velebitskom kanalu, između ostrva Rab, Sv. Grgur i Prvić.
Samo ime već puno govori o izgledu ovog ostrva. Zajedno sa susednim ostrvom Sv. Grgur deo je vapnenačkog masiva koji se proteže paralelno sa Kamenjakom (408 nautičnih milja) na ostrvu Rab i ostrvom Prvić. Severna obala ostrva je gola i nepristupačna, a dubina mora uz samu obalu je oko 30m. Južna i jugoistočna obala ostrva je takođe siromašna zelenilom, ali je bogata uvalicama od kojih je najveća uvala Mala Tetina.
Sadržaj/Садржај |
[edit] Namena
- Ostrvo je sve do novijih vremena bilo nenaseljeno. U Prvom svetskom ratu Austro-Ugarska je na Goli otok slala ruske zarobljenike sa Istočnog fronta.
- Od godine 1949. na Golom otoku i Svetom Grguru se nalazio zloglasni logor jugoslovenskih političkih zatvorenika, Tito vih neistomišljenika, pristalica staljinizma, kao i nacionalista, kao i veliki broj pripradnika demokratskih pokreta i stranaka iz godina neposredno posle komunističe revolucije. Na Golom otoku je bio muški a na Svetom Grguru ženski logor. Jedan od komandanata logora bio je i kontraverzni Ante Raštegorac. Među logorašima je bio visok procenat Narodnih heroja, doskorašnjih ministara, predratnih komunista i ljudi od ugleda. Većina zgrada na ostrvu smestila se između uvale Mala Tetina i uvale Melna koje su postale nemi svedoci tužne prošlosti ostrva. Poslednji politički zatvorenik je otpušten 1956. godine. To je bio kraj savezne uprave nad ostrvom. Od tada on pripada republičkoj nadležnosti Hrvatske. Kasnije su na ostrvu kaznu izdržavali i kriminalci i teški mladi delikventi.
- Goli otok je kao zatvor ukinut 1988. godine. Od tada se radi na tome da se pretvori u turističku destinaciju tako što bi se iskoristili prirodni i istorijski potencijali ostrva.
[edit] Položaj zatvorenika
Na Golom otoku, koji popularno naročito u Hrvatskoj nazivaju hrvatskim Alkatrazom, ili Titovim Havajima, zatvorenici su obavljali najteže fizičke poslove, radilo se u kamenolomu, leti na temperaturi 35 do 40 ºS, a zimi zavejani jakim burama. Bilo je to "stratište duha" na kom se gubilo svako dostojanstvo ali i život. Zadatak uprave logora je bilo se samo fizičko već i psihičko slamanje pojedinca. Sve već poznate metode mučenja iz Sibirskih preko nacističkih logora do "pranja mozga" su korišćene. Preko 90% logoraša je na ova ostrva došlo bez sudskog procesa po "Partijskoj kazni", bez presude i određene dužine kazne. Gotovo svi logoraši su bili Srbi ili Crnogorci. Logoraši su se delili na "Bandu" i "Revidirane".
Svako veče su se držali sastanci gde se obrađivala dnevna politika i to je bila prilika da pripadnici Bande revidiraju svoje, pre svega, staljinističke stavove. Velika većina logoraša pod velikim fizičkim i psihičkim pritiskom je bila slomljena i na sastanku tražila da bude primljena među revidirane. Skup logoraša je "demokratski", pod nadzorom stražara, javno diskutovao o svakom pojedincu, koliko je njegova molba iskrena i sl.
Revidirani su imali bolji položaj, radili su lakše poslove kao što je bilo vađenje kamena štanglama u kamenolomu ili klesanje kamena i imali neke izglede da budu pušteni na slobodu. Za Bandu je bilo rezervisano nošenje kamena na "tačkama" (vrsta nosila za kamen koji nose dva logoraša). Glavna "zabava" čuvarima logora je bila da se na "tačke" stave osobe različite visine, snage i sl. da bi im se time otežalo nošenje. Ipak, postojao je mali broj pripadnika "Bande" koji nikad nisu popustili i koji su nakon dugogodišnje robije bez da su revidirali stav. Jedna od takvih heroja i mučenica je bila Miljuša Jovanović. Za "najtvrđe" zatvorenike postojao je logor u okviru logora pod nazivom "Petrova rupa" gde je obračun bio posebno surov i gde je smrtnost bila veoma visoka.
Zatvorenici su odvođeni na Goli na mah, često bez suda i suđenja, u svakom slučaju sa presudom čije trajanje niko nije mogao unapred znati. Bili su primorani da priznaju da su se zaverili protiv naroda, Tita i Partije, prisiljeni da optuže svoje prijatelje i da potkazuju svoje logorske drugare. Revidirali su i finoklesirali onoliko koliko je to istražiocima bilo potrebno. I kada su napokon bili pušteni, uvek je to bilo uz određenu ogradu, uvek s mogućnošću da opet budu pozvani, uvek uz svest da iznova mogu biti potkazani ili da sami opet mogu postati potkazivači. Čini se da je ta strašna psihološka procedura, a ne naprosto topli zec ili o vrat obešena puna kibla, ono što je prava i strašna tragedija Golootočana i razlog njihove nemuštosti. Na Goli su došli kao dojučerašnji pobednici ili bar kao ljudi jake samosvesti. I - skoro svi su revidirali. Veoma malo dušegupki ovoga sveta može da se pohvali takvom uspešnošću u prevaspitanju.
Pojedini logoraši su po puštanju na slobodu bili ponovo hapšeni. "Dvomotorci" kako su ih zvali su imali posebno surov tretman. Izvestan broj ustaša, koji su takođe bili u logoru, je brzo dobio ulogu Kapoa, te su se isticali u zverstvima i premlaćivanju logoraša. Golootočani su i posle izdržane kazne bili prokazani u društvu, niko sa njima nije smeo da se druži i teško su dobijali bilo kakav posao. Na članove porodice se vršio pritisak da ih se odreknu a na bračne drugove da se razvedu. Neki su posle izdržane kazne postali doušnici UDBA-e u mestu u kome žive, kada su morali povremeno podnostiti izveštaje o dešavanjima među stanovništvom, što je spadalo u svojevrstan psihološki pritisak. Smatra se da je kroz logor prošlo oko 10.000 zatvorenika. Broj ubijenih i invalida nije poznat. Ni jedna žena posle dolaska iz logora nije mogla da postane majka iako su u bile pitanju uglavnom mlade žene.
Postojao je širok dijapazon mučenja zatvorenika, počevši od toplog zeca pa do uriniranja neiživljenih i pijanih čuvara po njima.
Topli zec je "dobrodošlica" novopridošlim zatvorenicima. Zatvorenici bi se postavili u dva paralelna reda, a zatim bi novopridošli zatvorenik prošao između njih, dok bi ga ostali udarali. Po izlasku iz toplog zeca novopridošli bi bio sav krvav i izubijan.... Onaj koji ne bi "adekvatno udarao", bio bi kažnjen... Topli zec se primenjivao u svakoj sitaciji kada je nekoga trebalo kazniti.
[edit] Goli otok danas
Goli otok se danas posećuje od strane turista i pastira sa otoka Rab, koji ponekad dovezu ovce na ispašu.
Na Goli otok se može stići svakodnevno brodićima koji voze iz Punta, Krka i Baške. Cene se kreću od 200 do 400 hrvatskih kuna.
[edit] Linkovi
Napomena:
Za izdradu ovog članka, korišćene su slike sa sajta goli-otok.com . Dozvolu vebmastera možete pogledati ovde.
