Стари Хрвати
Из пројекта Википедија
Стари Хрвати (Харауватиш, Харауват) су били стари ирански народ. Према једној од теорија о пореклу Хрвата, ови Стари Хрвати су се са подручја данашњег Ирана и Авганистана, преселили прво у Сарматију (северни Кавказ), а потом на подручје данашње јужне Пољске, где су се, вероватно, помешали са Словенима и оставили им своје име. Да бисмо их разликовали од данашњих Хрвата, називамо их Стари Хрвати.
У 13. веку пре Христа, на подручју данашњег Ирана и Авганистана постојала је држава која се називала Харахваити (Харахватија), чије име неки доводе у везу са именом Хрвата. Ту државу спомиње староиранско-мадски верски учитељ и обновитељ Заратустра у светим књигама Авеста (Vendidat I,12).
Претпоставља се да је сам Заратустра могао бити пореклом из земље Харахваити, јер је у Авести испевао хвалоспев о овој земљи: "Као десето између најбољих места и насеља створио сам ја, Ахурамазда, лепу Харахваити". Главни град државе Харахваити налазио се у близини данашњег града Кандахара у Авганистану. Овај град, као и река која кроз њега протиче називали су се Хорохват.
У част победе над Гауматом и над девет побуњених краљева, Дарије I је године 520/519. пре Христа подигао победнички споменик-проглас на стени планине Багастан у горју Загрос. На том споменику су уклесана имена народа и земаља над којима влада "по вољи Ахурамазде", а између осталих ту се налазе имена народа Харауватиш и земље Харауватија (Харахватија).
Име Харауватиш налази се и у попису народа Персијског царства, који је уклесан на унутрашњој страни величанствених степеница које су водиле на тврђаву у Даријевој престоници Персеполису. У планинским стенама близу Персеполиса, на месту које се данас зове Накш-и-Рустам, на гробници Дарија I уклесани су ликови представника тридесет народа којима је Дарије владао, са уклесаним именима тих народа. Испод десетог лика по реду, бројећи у горњем реду слева надесно, пише на староперсијском језику: "Ово је Харауват".
Претпоставља се да су се Стари Хрвати са територије данашњег Ирана и Авганистана преселили на подручје Сарматије, односно на простор поред Азовског мора (северни Кавказ). На том простору налазимо траг хрватског имена у 2. и 3. веку нове ере на две мраморне спомен-плоче пронађене на ушћу реке Танаис (данашњи Дон) у Азовско море. Хрватско име је овде записано као Horoúatos и Horóatos. Према тумачењима, ова два натписа представљају лична имена особа, које су биле хрватског порекла. Према тврдњи Ника Жупанића, у римско доба су у Танаису постојале особе са презименима која су упућивала на њихову народност. Из тога се закључује да су у Танаису тада живели и Стари Хрвати.
Такође се претпоставља да су се Стари Хрвати касније преселили у Централну Европу, на подручје данашње јужне Пољске, у регион познат под именом Бела Хрватска. Према овој теорији, ту су се Стари Хрвати помешали са Словенима и оставили им своје име.
Део ових Словена, који је усвојио име Хрвати, се доселио на Балкан у седмом веку, где се помешао са раније досељеним словенским племенима и романизованим потомцима балканских староседелаца.
Име Хрвата неки такође доводе у везу са Хуритима, народом древне Месопотамије. Митанско-хуритски краљ Тушрата (1420-1400. пре нове ере), у својим записима назива своју државу "Huravat Ehillaku", што неки преводе као "Хрватско краљевство".
