Покрајац

Из пројекта Википедија

Покрајац је по свему судећи словенско (славенско) презиме ког најчешће носе припадници српске или хрватске националности. Постоји неколико верзија порекла презимена Покрајац.

По некима, оно је настало тако што је постојао неки човек који је служио у аустро-угарској војсци, на војној граници. То је некадашња граница између Аустрије и Босне која је тада припадала Аустро-Угарској. пошто је она припадала крају државе, претпоставља се да је по томе тај човек и добио презиме Покрајац. Дакле, Покрајац је реч која описује неког човека који хода или бивствује по неком крају...

По некима, Покрајци су потекли из Црне Горе.

Поред ових теорија, врло је могуће претпоставити да презиме Покрајац нема никакве везе с Крајином, него пре с неким прецима Покрајаца који су живели негде у "поткрају" (на падинама неке планине), и кад су Аустријанци пописивали јужне Словене онда су сви они из "поткраја" добили презиме "Поткрајац". Ово "т" је временом нестало, вероватно због лакшег изговора.

Иначе, релативно велики број Покрајаца је живео (и још увек живи) у околини Дрниша (Хрватска), И могуће је да је одатле све кренуло, тј. из Дрниша су отишли широм Аустро-Угарске (Босне, Далмације, Славоније) и преко Атлантика такође. Претпостаља се да је један предак Покрајаца (Мате Покрајац?) чак страдао на Титанику.

Данас, Покрајаца има у Босни, Хрватској и Србији. Ови први потичу из предела подножја Динаре - на Ливањском пољу, других има у Славонији и Лици; док су трећи заправо досељеници из ове две претходне републике. Најпознатији Покрајац је Бранислав Покрајац, својевремено најбоље рукометно лево крило. Последњих година у јавности се појавио и Стеван Покрајац из Канаде, који је дао своју понуду око куповине Заставе из Крагујевца.