Нордијска митологија
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Мит о постању
У почетку постојао је свет на северу који се звао Нифлхајм (Niflheimr), у средини тог света постојао је бунар зван Хвергелмир, из кога је текло 12 река: Свавл, Гунтра, Фиорм, Фимбул, Тул, Слид, Хрид Слиг, Илг, Вид, Лајпт и Гиол. На југу постојао је још један свет, Мјуспелхајм (Muspellheimr), светао и врућ, одбојан свет граница коју је чувао Сурт (Surtr) са пламеним мачем. Хладноћа и Топлота су се надметале једна против друге. Из Нифлхајма текла је отровно ледена река звана Еливагар, која се претварала у лед и тако таложила једна преко друге у Гинунгагапу (амбису), или другачије званом амбисом свих амбиса, који је био окренут према северу; али са југа топлота је зрачила из Мјуспелхајма. Топлота се срела са ледом, који је почео да се топи и капље воду; капљице су онда, кроз снагу која је послата посредством топлоте, добила живот, и примила форму људског живота који се звао Имир (Ymir) и који је био џин, а који је од стране Ледених џинова (Hrimthusar) зван Аургелмир, то јест, древна маса хаоса. Он није био бог, већ зло, заједно са целом својом расом. А опет још увек није било ни песка ни мора нити је било хладних таласа, ни земље ни траве, већ само Ginnga простора, амбиса свих амбиса. Имир је одгајан од млека које је музао од краве Адхумуле, бића које је направила воља Сурта. У овом времену, пре него што су Земља и Рај постојали, Небески Отац (Al-fodr) био је међу Леденим џиновима.
Крава Audhumla лизала је снегом покривено камење, и прве вечери, израсла је из камења људска коса, другог дана људска глава а трећег читав човек. Он се звао Бури и био је веома висок и моћан. Његов син Бор оженио се Бестлом, ћерком џина Болторна, и њих двоје су имали три сина, Одина (Водена), Вилија и Веа. Ова браћа су били богови, и направили су Рај и Земљу.
Борови синови су убили џина Имира, и толико је крви текло из његове ране да су се сви ледени џинови подавили у њој, осим џина Belgermira (чији је отац био Thrudgelmir (Thrudgelmir) а деда Aurgelmir), који је побегао са својом женом. Али Борови синови су однели Имирово тело и поставили га у Ginnunga простору, и од њега формирали Земљу, од његове крви мора и реке, од костију планине а од зуба и крхотина костију камење и шљунак; од крви која је текла из његових рана направили су велико непрелазно море, у којем су сместили Земљу, коју море окружује са свих страна; од његове лобање направили су рај са четири регије и поставили га изнад земље, и испод сваког угла поставили по патуљка , чија су имена била, Austri, Vestri, Northri, Suthri (Исток, Запад, Север и Југ); од његовог мозга направили су облаке, од његове косе биљни свет а од његових обрва зид одбране од џинова који су окруживали Мидгард (Midgardr), средишњи део Земље, пребивалиште људске расе. Затим су узели ватру која је одбачена из Muspellheima, и поставили је у рај, и један део испод раја, и задали јој курс путање по којој се ватра креће, тако да су настала смењивања година и дана... Такође су направили места за грмљавине и ватрене метеорите, неке у рају, а неке испод раја, и њима такође дали путању. Затим су се Свети БОгови посаветовали међу собом и сваком светлу дали одређено место, и име новом месецу (Nyi) и нестајућем месецу (Nithi).
[уреди] Дан и Ноћ
Ноћ (Nott) и Дан (Dagr) су били различитих раса. Ноћ, расе џинова, била је мрачна, као њен отац, џин Norvi (Narfi). Она је била прво удата за Naglfari-а, и подарила му је сина званог Aud (Audr) који је са Anar (Onar) добио ћерку Earth (Iord), која је пак са Delling-ом добила сина расе Aesir и њихов син био је Дан, који је био чист, светао и прелеп. Небески Отац је узео Ноћ и Дан, и дао им је два коња и две запреге, и поставио их је у рај, како би могли да јашу успешно око Земље. Ноћ јаше прва на њеном коњу који се зове Hrimfaxi. Коњ који припада Дану зове се Skinfaxi, са чије се светле гриве светлост прелама између раја и Земље.
[уреди] Сунце и Месец
Сунце (Sol) и Месец (Mani) су брат и сестра, деца Mundilfori-ја. Постоје такође два вука која ваља споменути, од којих се један зове Skoll, он прати Сунце, и од којег се она плаши да ће је прогутати, други се зове Hati, син Hrodvitnir-а, који трчи испред Сунца у намери да прогута Месец, и на крају света тако ће и бити. Мајка ових вукова је џин Jarnvid (Jarnvidr), која живи у шуми источно од Мидгарда, у истој шуми где живе жене демони зване Jarnvids (Jarnvidjur). Она је донела на свет много синова, који су џиновски вукови. Један од ових синова је и Фанрир (Managarm), најмоћнији од свих, и речено је да ће он прогутати Месец и тако окаљати и рај и ваздух крвљу. Тада ће Сунце изгубити свој сјај, и ветрови ће дивљати и дувати у свим правцима, као што је речено.
[уреди] Годишња доба
Отац Зиме (Vetur) звао се Vindsval, а Лета (Sumar) — Svasvud. Обоје ће владати сваке године све док богови не премину. У задњем делу раја седи џин Hraesvelg У орловском обличју. Од махања његових крила настаје ветар који се спушта на Земљу. Као што је речено, прво биће које је било створено био је Имир и његова раса, џинови; следећи су били богови који су направили рај и Земљу, а свој ред тада су чекали патуљци и људски род. Моћни богови Aesir-и скупили су се на Ida-ном пашњаку и сред њиховог града Asgard-а. Прво су основали суд (Hof), у којем је било места за свих дванаест богова, и главно мести за Небеског оца. Затим су направили ковачницу, правили су чекиће, ковњеве и сва друга метална оруђа. Ту су радили са металом, каменом и дрветом, и веома интензивно са металом званим злато, да би на крају сва њихова оруђа била направљена управо од овог метала, зато је ово доба и названо Златним Добом. Ово доба је трајало све док га нису загадиле и оскрнавиле жене које су дошле из Jotunheim-а, тј. света џинова.
 |
Нордијска митологија |
|---|---|
| Списак нордијских богова | Аси | Вани | Џинови | Вилењаци | Патуљци | Валкире | Еинхерјар | Норни Один | Тор | Фрејр | Фреја | Локи | Балдр | Тир | Игрдрасил | Гинунгагап | Рагнарок Извори: |
|
| Девет светова нордијске митологије | Особе, ствари и места |
 |
Чланак Нордијска митологија је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак. |
