Институционализам
Из пројекта Википедија
Институционализам је правац у економској науци; истиче утицај друштвене средине на економско понашање људи; тако нпр. Торстен Веблен (Thorstein Veblen) истиче да је током друштвене еволуције, институција приватне својине потчинила ивстинкт окретности жељи за акумулацијом приватне својине; према томе, борба за својину, престиж и силу тежила је да баци у засенак конкуренцију која је снижавала цене и побољшавала квалитет; према Веблену, ова тенденција се манифестује у монополима, одржавању цена путем ограничавања производње и проширењу контроле расподеле преко велико-продајних и малопродајних заступништва.
Институционализам развијају теоретичари 20. века: Торстен Веблен и Џон Кенет Галбрајт (John Kenneth Galbraith; Нова индустријска држава – 1967.). По њима, слободна конкуренција не доноси оптималне резултате, те је неопходна корекција тржишних кретања преко државних регулатива социјалне контроле предузећа. Тако се менаџери (менаџерска револуција) као важан друштвени слој маргинализују, а наглашавају дескриптивне промене у економији и друштву.
