Зоран Лучић
Из пројекта Википедија
Зоран Лучић, ванредни професор Београдског Универзитета.
Рођен је 24. фебруара 1952. године у Земуну. Дипломирао је на Математичком факултету у Београду 1975. године. Магистрирао је 1979. са радом Нека својства изометријских трансформација простора С^4. Докторирао је на Математичком факултету у Београду 1985. године одбраном дисертације Униформне теселације хиперболичке равни.
За асистента је изабран 1975, за доцента 1985, а за ванредног професора 1994. године. Области његовог научног интетреса су: геометрија дисконтинуалних група, основи геометрије, геометријска кристалографија, историја геометрије, полиедри и теселације. Држао је вежбе из следећих предмета: Основи геометрије, Нацртна геометрија, Аналитичка геометрија, Линеарна алгебра, Диференцијална геоматрија, Математика I, Техничко цртање и Методика наставе математике. Држао је предавања из предмета: Основи геометрије, Аналитичка геометрија, Техничко цртање и Методика наставе математике. Објавио је следеће књиге: Еуклидска и хиперболичка геометрија, Математички факултет и Графити, Београд, 1994; Аналитичка геометрија (коаутор са Недом Бокан и Новицом Блажићем), Београд 1996. Публиковао је 12 научних радова. Учествовао је на 19 конференција и одржао 11 позивних предавања на другим универзитетима. Био је на усавршавањима у University of Saskatchewan, у Саскатуну (Saskatoon) у Канади, од августа 1982. до фебруара 1983; University of Toronto, у Канади у новембру и децембру, 1985; International Centre for Theoretical Physics, Трст, Италија април 1989. Био је продекан Математичког факултета од 1990-1994; члан Савета Универзитета у Београду од 1992-1998.
