Географија Аустрије

Из пројекта Википедија

Аустрија се налази у у срцу средишње Европе. Нема излаз на море.

Карта Аустрије

Са географског стајалишта дели се на два подручја: алпско подручје око 70% територија и низије којима теку Дунав и његове притоке. Алпска Аустрија пружа се од Боденскога језера до Дунава; тамо је појас уланчаних планина испресецаних долинама и природним превојима: северна страна Тридентинских и Карнских Алпа (на граници са Италијом), Високе Туре, Ниске Туре, Норичке Алпе (у средишњој зони), Алгајске алпе, Баварске Алпе и Чешка шума (на граници са Немачком и Републиком Чешком). Алпске планине су обрасле густим шумама, а над њима се уздижу величанствени ледењаци. Највиши врх Аустрије је Гросглокнер (3.797 м) у Високим Турама.

Дунавска Аустрија је равничарска или благо валовита, а пружа се на северу земље пространом дунавском равницом. У североисточном делу налази се Мађарска равница која наставља у Мађарској. Ток Дунава у Аустрији дуг је 360 км; Дунав улази у Аустрију код Пасаја и тече до периферије Братиславе на граници са Словачком. У Дунав се сливају многе притоке које се спуштају са источних Алпа: најважнији је Ин, који протиче Тиролом са притоком Салзах, Енс и Траун. Драва извире на италијанској територији, али тече Аустријом 400 км од својих 720 км, пре него што се улије у Дунав у Хрватској; једина важнија лева притока Дунава је Морава која делом означава границу са Републиком Чешком. Алпски предео обилује малим и сликовитим ледењачким језерима; највеће језеро Нежидерско (320 км квадратних) налази се у Градишћу у Мађарској равници. Аустрији припада део обале Боденскога језера на граници са Швајцарском и Немачком. Клима источних предјела је хладна, континетална. На Алпама зависи од надморске висине и о распореду долина и узвисина. Јако се осећа утицај фохна, топлога ветра који ублажава температуру на брдима и узрокује топљење снега. Крајолици су прекривени пространим шумама црногорице и белогорице као и планинским ливадама.