Алемани
Из пројекта Википедија
Алемани (или Аламани) су били Германско племе, тачније савез ратних група германских племена. По први пут спомиње sе да су се борили са римским царем Каракалом 213. године. Налазили су се у базену реке Мајне.
Садржај |
[уреди] Племенске везе
Њихово име значи "сви људи", што упућује да су били конгломерат различитих племена. Та племена су формирала ратне групе, слично Хунима. Стари Хермундури су били главни дeо нације. Друге групе су Брисгави,Јутунги,Букинобанти и Лентјензи. Близак савезник су им били Свеви (одатле Швабија). Једно време Алемани и Свеви су били синоними, али Свеви су емигрирали у Шпанију и ту су створили краљевство.
[уреди] Сукоби са Римским Царством
Алемани су стално били у сукобу са Римским Царством. Започели су велику инвазију Галије и северне Италије 268. године. Под краљем Кроком су разрушили целу Галију. Разорили су до темеља сва светилишта саграђена у стара времена. Иза њих је остала пустош у Галији. Све јавне зграде и светилишта потпуно уништена. У рано љето 268. године цар Галијен зауставио је њихов поход на Италију, али имао је посла са Готима на другој страни у исто време. Кампања против Гота окончана је римском победом у бици код Ниша септембра 268. године. Цар Клаудије II и његове легије су победиле Готе и сад су имали слободне руке да се обрачунају са Алеманима. Клаудије II је промптно напао Алемане и поразио их у битки код језера Бенакус, у новембру 268. године, неколико месеци после битке код Ниша. Алемани су се повукли у Немачку и нису се усудили годинама након тог тешког пораза да угрожавају територије Римског Царства. Најпознатија њихова битка против Римског Царства је била битка код Аргенторатума (Страсбура) 357. године, где су поражени. Римску војску је предводио Јулијан Отпадник, који је касније постао цар. Краљ Алемана Кнодомар је заробљен у тој бици. Аламани прелазе замрзнуту Рајну 2.јануара 366. и врше инвазију Галије. Велику инвазију су такође извршили 406. године. Тада прелазе Рајну, заузимају Алзас и велики део Швајцарске и ту се настањују.Понављају се сцене потпуног уништења претходне културе на том подручју.
[уреди] Битке између Римљана и Алемана
- 268, битка код језера Бенакус — цар Клаудије II побеђује Алемане.
- 271
- 298
- битка код Лињона — Констанције Хлор поражава Алемане
- битка код Виндониса — Констанције Хлор опет поражава Алемане
- 356, Битка код Ремса — Јулијан Отпадник је поражен од Алемана
- 357, битка код Страсбура — Јулијан Отпадник протерује Алемане из Рајнског подручја
- 367, битка код Солициниума — Алемани опет поражени
- 378, битка код Аргентоварије — Грацијан победио Алемане
[уреди] Алемани и Франци
Краљевство (или војводство) Алеманија између Стразбура и Аугзбурга трајало је до 496. године, кад је Алеманију освојио Хлодовек у бици код Толбиака. Алеманија тиме постаје земља под франачком управом. Једну велику побуну Алемана Карломан окончава 746. године масовним погубљењем алеманског племства, тако да и следећих 100 година Алеманијом владају Франачке вијводе. Према Верденском споразуму из 843. Алеманија постаје провинција источног краљевства Луја Њемачког, претходнице Светог Римског Царства. Војводство је постојало до 1268. Покрштавање Алемана је извршено од VI до VIII века у доба Меровинга.
[уреди] Модерни Алемани
Алеманија је некад означавала земљу у подручју Алзаса. Данас се алемански, као лингвистички термин односи на алемански Немачки, који обухвата дијалекте у две тређине Баден-Виртенберга, западне Баварске, Швајцарски Немачки и Алзашки језик у Алзасу. На неколико језика се Немачка каже Алеманија. На француском се Немачка каже (Allemand), на шпанском (Alemán) и на португалском (Alemão).
