16. октобар
Из пројекта Википедија
16. октобар (16.10.) је 289. дан у години по грегоријанском календару (290. у преступној години). До краја године има још 76 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| Сеп. - Октобар - Нов. | ||||||
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
| календар за 2006 г. цела година |
||||||
- 1813. - Почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.
- 1837. - Српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова.
- 1846. - Први пут изведен већи оперативан захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.
- 1910. - Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара у широком луку облетео коњичко тркалиште. Летилица изложена у Музеју ваздухопловства у Сурчину.
- 1964. - Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.
- 1973. - Државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То одбио да прими награду.
- 1978. - Пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II.
- 1984. - Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960.
- 1996. - На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.
- 1998. - Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени.
- 2001. - Британска авиокомпанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет „конкорда“ за Њујорк, после 15 месеци забране летења. За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена.
- 2002. - Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.
[уреди] Рођења
- 1758. - Ноа Вебстер, амерички филолог и лексикограф.
- 1854. - Фингал О'Флаерти Вилс, енглески писац ирског порекла познат као Оскар Вајлд.
- 1886. - Давид Бен Гурион, израелски државник.
- 1888. - Јуџин Гледстон О'Нил, амерички писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1936.
- 1927. - Гинтер Грас, немачки књижевник.
[уреди] Смрти
- 1793. - Марија Антоанета, супруга Луја XVI и ћерка аустријске царице Марије Терезије.
- 1946. - Јоахим фон Рибентроп, нацистички вођа.
- 1946. - Вилхелм Кајтел, нацистички генерал.
- 1959. - Џорџ Маршал, шеф Генералштаба америчке војске у Другом светском рату.
- 1981. - Моше Дајан, израелски генерал и министар одбране.
- 1982. - Марио дел Монако, италијански оперски певач.
- 1983. - Михаило Петров, српски сликар и ликовни критичар.
- 1997. - Кнегиња Олга Карађорђевић.
- 2000. - Милан Курепа, физичар, члан Српске академије наука.
[уреди] Празници и дани сећања
- 1945. - Основана Организација Уједињених Нација за храну и пољопривреду са основним циљем да подигне ниво исхране и побољшања животног стандарда. 1979. тај датум установљен као Светски дан хране.
