Ј-22 Орао
Из пројекта Википедија
Карактеристике
- Димензије: распон 9,30 m, дужина 14,90 m
- Маса: празан 5500 kg, пун 11080 kg
- Погонска група: 2 мотора (Rolls-Royce/Bristol Siddeley) Viper Mk 633-41 потиска 17,79kN, са комором за додатно сагоревање 22,24kN
- Максимална брзина: изнад копна 1020 km/h, изнад мора 1130 km/h
- Долет: 1320 km
- Борбени радијус дејства: 522 km
- Наоружање: два топа 23/2 mm GSh-23L са по 200 зрна, до 2800 kg подвесног наоружања на пет носача на трупу и крилима
Ј-22 Орао је настао као производ кооперације југословенске и румунске ваздухопловне индустрије. Први прототип је полетео 1974.године. Међународну премијеру доживео је на аеромитингу у Паризу. Настао је услед потребе да се дотадашњи јуришни авиони америчке производње Ф-84 Тандерчиф који су се налазили у наоружању ЈРВ замене савременом верзијом јуришног авиона који се може користити и за остваривање премоћи у ваздушном простору. После испитивања летних и борбених карактеристика јуришних авиона страних произвођача донета је одлука да се произведе сопствени авион. Идеја је била да се прекопира јуришни авион Јагуар који је настао као резултат кооперације британске и француске авиоиндустрије. Иако је концепцијска сличност између ова два авиона очигледна (оба авиона су двомоторни висококрилци са ојачаним стајним трапом и сличним распоредом наоружања и подвесних тачака) због немогућности да се на западу набави лиценца за производњу јачих мотора Орао је имао много лошије карактеристике од свог узора. Ситуација се нешто поправила са уградњом комора за додатно сагоревање, али су брзина, а нарочито носивост још увек били знатно слабији у односу на Јагуар.
Ј-22 Орао је наоружан да два двоцевна топа калибра 23 mm руске производње са по 200 граната. Поред топовског носи и велики избор класичног подвесног наоружања као што су фугасне бомбе од 100 kg, 250 kg и 500 kg као и лансере за невођена ракетна зрна калибра 57 mm и 128 mm. У периоду модернизације РВ и ПВО Југославије непосредно пред избијање грађанског рата набављена је одређена количина савременог подвесног авионског наоружања западног порекла. Јуришна верзија Орла могла се видети на аеро-митинзима широм Југославије наоружана са ТВ навођеним противтенковским ракетама АГМ-65 Маверик америчке производње, бомбама Дурандал француске производње намењеним онеспособљавању полетно-слетних стаза и касетним бомбама Бл-755 британске производње.
Прва борбена дејства Ј-22 Орао је извршио за време грађанског рата у Југославији. У условима слабе или готово никакве противничке ПВО Орао је скоро неометано дејствовао по словеначким и хрватским снагама. Према непотврђеним информацијама авиони Орао су за време НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године успешно дејствовали против формација ОВК на Косову. Такође, из овог периода наше историје за Орла се везује и још једна непроверена прича, а то је напад авиона РВ Југославије на помоћни аеродром НАТО авијације у Тузли. Према неким наводима у нападу је учествоао један Г-4 Галеб, два авиона МиГ-21 и шест авиона Орао. Авиони који су полетели са аеродрома Поникве код Ужица, напали су аеродром у Тузли и при том уништили 17 авиона и 3 хеликоптера уз сопствене губитке од једног обореног авиона (Орао) и једног оштећеног авиона (Миг 21). Овај напад одиграо се 18.04.1999.године.
Док је трајала производња овог авиона произведено је више од 200 комада. Колико их се данас налази у оперативној употреби и колики су укупни губици овог авиона у ратним дејствима на овим просторима није познато.
[уреди] Литература
- „Савремени авиони и хеликоптери“, Јелко Кацин, Наша обрамба, Љубљана 1986.
[уреди] Напомена:
- Подаци о нападу авиона РВ Југославије на Тузлански аеродром преузети су са сајта „Venik aviation“ www.aeronautics.ru.