Хронологија Другог светског рата

Из пројекта Википедија

[уреди] 1939.

[уреди] Септембар

1. септембар: Инвазија Пољске почиње у 4:30 ујутро нападима немачког Луфтвафеа на неколико мета у Пољској. Велика Британија и Француска захтевају тренутно немачко повлачење.
1. септембар: Домовински фронт Велике Британије је отворен пошто је влада прогласила општу мобилизацију Британске војске и започела планове за евакуацију као припрема за немачке ваздушне нападе.
3. септембар: Велика Британија, заједно са Аустралијом и Новим Зеландом, обљављује рат у 11:15. Француска ступа у рат у 17:00.
3. септембар: Друга битка за Атлантик почиње пошто немачка морнарица креће у акцију.
4. септембар: Савезничке ваздушне операције у Европи почињу са нападима Краљевског ваздухопловства на немачке поморске мете.
7. септембар: Француске патроле улазе у Немачку код Сарбрикена.
10. септембар: Канада објављује рат Немачкој.
17. септембар: Совјетски Савез напада Пољску са истока, окупиравши територије источно од Карсонове линије, као и Бјалисток и источну Галицију.
18. септембар: Варшава је окружена од стране немачких војника.
25. септембар: Мере немачког домаћег фронта почињу са расподелом хране.
27. септембар-28. септембар: Велико бомбардовање Варшаве.
28. септембар: Пољска престоница Варшава се предаје Немцима.

[уреди] Октобар

5. октобар: Совјетски Савез започиње преговоре са Финском око регулисања границе између две земље.
6. октобар: Пољски отпор у пољској септембарској кампањи се окончава. Финска започиње мобилизацију своје војске. Хитлер говори пред Рајхстагом, израживши жељу за конференцијом са Великом Британијом и Француском да би се повратио мир.
9. октобар: Хитлер издаје наређења да се започну припреме за инвазију Белгије, Француске, Луксембурга и Холандије.
10. октобар: Немачка морнарица предлаже Хитлеру окупацију Норвешке.
14. октобар: Британски бојни брод ХМС Краљевски храст је потопљен у луци у теснацу Скапа од стране У-47.
19. октобар: Делови Пољске су званично уврштени у Немачку. Први јеврејски гето је основан у Лублину.

[уреди] Новембар

4. новембар: У САД је донесен акт о неутралности, одредбe “плати и носи” за продају војних набавки као помоћ Великој Британији и Француској.
8. новембар: Не успева покушај да се бомбом убије Хитлер док држи говор; два британска обавештајна агента су ухваћена у Венло инциденту. Немачка именује Ханса Франка генералним гувернером Пољске и убрзава анти-јеврејске програме у Пољској.
17. новембар: Чехословачки национални комитет је организован у Паризу.
30. новембар: Совјетски Савез напада Финску и започиње Зимски рат.

[уреди] Децембар

7. децембар: Италија проглашава своју неутралност.
13. децембар: Битка код Ривер Плате, британски поморски одред напада Адмирала Графа Шпеа.
14. децембар: Совјетски Савез је искључен из Лиге народа.
17. децембар: Адмирал Граф Шпе је потопљен у луци Монтевидео.
18. децембар: Први канадски војници стижу у Европу.
27. децембар: Први индијски војници стижу у Европу.
28. децембар: Програм расподеле меса започиње у Великој Британији.

[уреди] 1940.

[уреди] Јануар

1. јануар: Регрутовање проширено у Великој Британији; сви мушкарци између 20 и 27 година подлежу регрутацији.
4. јануар: Херман Геринг је постављен на место шефа немачке ратне индустрије.
5. јануар: Британска влада је реконструисана: Оливер Стенли преузима ратни кабинет, Џон Рит постаје министар информисања, а сер Ендру Данкан преузима сектор трговине.
7. јануар: Генерал Семјон Тимошенко је постављен за заповедника совјетских трупа у рату против Финске.
10. јануар: Масмекеленски инцидент: двојица немачих војника су се срушила у Вукту близу града Масмекелена у Белгији, носећи копије планова за инвазију Француске (операција Фал Гелб). Овај инцидент доводи до одлагања и ревизије инвазије.
11. јануар: Расподеле меса започињу у Француској.
14. јануар: Јапански премијер Абе Нобујуки и његов кабинет подносе оставку, a адмирал Мицумаса Јонаи је именован за премијера.

[уреди] Фебруар

1. фебруар: Јапански парламент усваја рекордни буџет са више од половине трошкова предвиђених за војску.
5. фебруар: Велика Британија и Француска одлучују да интевенишу у Норвешкој да би прекинули трговину гвозденом рудом - у очекивању немачке окупације и да би наводно отворили пут за помоћ Финској. Почетак операције је предвиђен за 20. март.
9. фебруар: Ерих фон Манштајн је постављен у команду немачког 33. оклопог корпуса, тиме је смењен са планирања инвазије на Француску.
14. фебруар: Британска влада позива добровољце да се боре у Финској.
15. фебруар: Црвена Армија заузима Суму у Финској и тиме пробија Манерхајмову линију.
16. фебруар: Британски разарач ХМС Козак на силу ослобађа 299 британских ратних заробљеника са немачког танкера Алтмарк у територијалним водама неутралне Норвешке.
17. фебруар: Мајнштајн представља Хитлеру своје планове за инвазију Француске преко арденских шума.
21. фебруар: Генерал Николаус фон Фалкенхорст је постављен за комаданта предстојеће немачке инвазије Норвешке; почињу радови на изградњи Аушвица.
24. фебруар: Арденски план за напад на запад је усвојен.

[уреди] Март

3. март: Совјети започињу нападе на Випури, други највећи фински град.
5. март: Финска говори Совјетима да се слаже са њиховим условима да се оконча рат.
12. март: Финска потписује мировни споразум са Совјетским Савезом.
16. март: Немачки ваздушни напад на теснацу Скапа проузрокује прве британске цивилне жртве.
18. март: Бенито Мусолини се договара са Хитлером да Италија уђе у рад у "погодном тренутку".
21. март: Пол Рејно постaје премијер Француске након оставке Даладјеа претходног дана.
28. март: Велика Британија и Француска постижу договор да ниједна земља неће тражити сепаратни мир са Немачком.
30. март: Јапан успоставља марионетски режим у Нанкингу под Вангом Живнеијем.

[уреди] Април

1. април: Хитлер наређује да се крене у инвазију Норвешке и Данске.
3. април: Винстон Черчил је именован председником министарског одбрамбеног комитета након оставке лорда Четфилда.
5. април: Невил Чемберлен казује да је Хитлер "пропустио аутобус".
8. април: Покренуто савезничко минирање норвешких вода.
9. април: Немачка напада Данску и Норвешку. Данска се предаје.
10. април: Прва битка за Нарвик, британски разарачи и авиони успешно извели изненадни напад на већу немачку поморску силу. Други напад 13. априла ће такође бити британски успех.
12. април: Британски војници заузимају данска Фарска острва.
14. април: Британски и француски војници почињу да се искрцавају у Норвешкој.
30. април: Британски и француски војници почињу повлачење из Норвешке.

[уреди] Мај

5. мај: Норвешка влада у изгнанству је успостављена у Лондону.
9. мај: Регрутација у Великој Британији је проширена до 36. година.
10. мај: Немачка напада Белгију, Француску, Луксембург и Холандију. Винстон Черчил постаје премијер Велике Британије након оставке Невила Чемберлена.
11. мај: Луксембург је окупиран.
13. мај: Холандска влада у изгнанству је основана у Лондону.
14. мај: Луфтвафе бомбардује Ротердам. Холандија, са изузетком Зеланда, се предаје. Ентони Иден објављује оснивање Месних одбрамбених добровољаца.
17. мај: Холандска провинција Зеланд се предаје.
26. мај: Започиње операција Динамо, савезничка евакуација из Денкерка.
28. мај: Белгија се предаје. Немци евакуишу Нарвик.

[уреди] Јун

3. јун: Последњи дан операције Динамо. 224.686 британских и 121.445 француских војника је евакуисано. Немци бомбардују Париз.
10. јун: Италија објављује рат Француској и Великој Британији. Норвешка се предаје.
11. јун: Француска влада прелази у Тур.
14. јун: Немачки војници заузимају Париз. Француска влада се опет премешта, овај пут у Бордо.
16. јун: Филип Петен постаје премијер Француске након оставке Рејноове владе.
17. јун: Потонуће брода ХМТ Ланкастрија код Сент Назера док је коришћен као британски брод за превоз војника - највећа британска поморска несрећа још од Англо-холандских ратова.
18. јун: Генерал Шарл де Гол оснива Комитет за национално ослобођење Француске, француску владу у игзнанству. Естонију, Летонију и Литванију окупира Совјетски Савез.
21. јун: Француско-немачки преговори о примирју почињу у Компењу.
22. јун: Француско-немачко примирје је потписано.
24. јун: Француско-италијанско примирје је потписано.
25. јун: Француска се званично предаје Немачкој у 0:35.
28. јун: Велика Британија признаје генерала де Гола за вођу Слободне Француске.
30. јун: Немачка напада Каналска острва.

[уреди] Јул

1. јул: Немачка заузима Каналска острва. Француска влада прелази у Виши.
2. јул: Хитлер наређује припрему плана за инвазију Британије, под тајним именом операција Морски лав.
4. јул: Уништење француске флоте код Мерс-ел-Кебира од стране Краљевске морнарице. Вишијевска Француска у знак протеста прекида дипломатске односе са Великом Британијом.
5. јул: Румунија се сврстава уз силе Осовине.
10. јул: Започиње битка за Британију.
21. јул: Чехословачка влада у игзнанству стиже у Лондон.
22. јул: Основана Служба за специјалне операције.
25. јул: Женама и деци наређено да се евакуишу из Гибралтара.

[уреди] Август

2. август: Генерал де Гол је одсуству осуђен на смрт од стране француског војног суда.
4. август: Италијанске снаге напале Британски Сомалиленд.
17. август: Хитлер проглашава блокаду Британских острва.
19. август: Италијани заузимају Берберу, главни град Британског Сомалиленда.
25. август: Први британски ваздушни напади на Берлин.

[уреди] Септембар

3. септембар: Операција Морски лав је предвиђена за 21. септембар.
6. септембар: Краљ Карол абдицира са румунског престола у корист сина Михаила, док контролу над владом преузима маршал Антонеску.
10. септембар: Операција Морски лав одложена за 24. септембар.
13. септембар: Италија напада Египат.
14. септембар: Операција Морски лав одложена за 27. септембар, последњи дан у месецу са погодним плимом за инвазију.
16. септембар: Акт о селективном тренингу и служби из 1940. уводи прво мирнодопско регрутовање у историји САД.
17. септембар: Хитлер одлаже операцију Морски лав до следеће објаве.
24. септембар: Авиони вишијевске Француске бомбардују Гибралтар.

[уреди] Октобар

7. октобар: Немачка напада Румунију да би смирила Румунску војску.
12. октобар: Немачка инвазија Британије се одлаже најраније до пролећа 1941.
28. октобар: Италија шаље ултиматум Грчкој. Италијанске снаге нападају Грчку.

[уреди] Новембар

11. новембар: Британска поморска група покренула напад на италијанску морнарицу код Таранта.
20. новембар: Мађарска приступа Тројном пакту.
23. новембар: Румунија приступа Тројном пакту.
24. новембар: Словачка приступа Тројном пакту.

[уреди] Децембар

8. децембар: Франциско Франко одбија улазак Шпаније у рат.
9. децембар: Британске снаге започињу офанзиву против италијанских снага у северној Африци.
11. децембар: Грчка напада Албанију коју су држали Италијани.
18. децембар: Планови за операцију Барбароса, немачку инвазију Совјетског Савеза, су потврђени.
28. децембар: Италија тражи немачку помоћ у Албанији против грчких снага.

[уреди] 1941.

[уреди] Јануар

10. јануар: Закон о зајму и најму је представљен у Америчком конгресу.
12. јануар: Британски и аустралијски војници заузимају Тобрук.
19. јануар: Британски војници нападају италијанску Еритреју.
23. јануар: Чарлс Линдберг сведочи пред Америчким конгресом и препоручују да Сједињене Државе преговарају о пакту о неустралности са Адолфом Хитлером.

[уреди] Фебруар

3. фебруар: Немци на силу враћају Пјера Лавала у кабинет у окупираном Вишију.
11. фебруар: Генерал-пуковник Ервин Ромел стиже у Триполи.
19. фебруар - 22. фебруар: Луфтвафе бомбардује Свонси у јужном Велсу.
25. фебруар: Британци освајају Могадишо.

[уреди] Март

1. март: Бугарска приступа Тројном пакту.
4. март: Британски командоси извели напад на нафтна постројења у Нарвику.
11. март. Амерички председник Френклин Делано Рузвелт потписује Закон о зајму и најму што је омогућило Великој Британији, Кини и другим савезничким државама да купују војну опрему и да одлажу плаћање до краја рата.
25. март: Краљевина Југославија приступа Тројном пакту.
27. март: У Југославији извршен државни удар и збачена про-немачка влада; принц Петар постаје краљ, а генерал Душан Симовић председник владе. Јапански шпијун Такео Јошикава стиже у Хонолулу и почиње да проучава америчку флоту у Перл Харбору.
27. март - 29. март: Битка код рта Матапан; британска поморска група поразила италијанску потопивши 5 бродова.
30. март: Афрички корпус започиње немачку офанзиву у северној Африци.

[уреди] Април

6. април: Немачке, мађарске и италијанске снаге нападају Југославију и Грчку. Италијанска војска у Етиопији се предаје.
10. април: Сједињене Државе заузимају Гренланд.
12. април: Немци улазе у Београд. Проглашена Независна Држава Хрватска. Почиње опсада Тобрука.
13. април: Јапан и Совјетски Савез потписују пакт о неустралности.
17. април: Југославија се предаје; влада у игзнанству формирана у Лондону.
21. април: 223.000 хиљаде грчких војника се предаје.
23. април: Грчка влада се повлачи на Крит.
27. април: Немачки војници заузимају Атину.

[уреди] Мај

1. мај: Ирачани нападају британске снаге у Ираку.
9. мај: Британска краљевска морнарица заробљава немачку подморницу У-110. На броду се налази најновија машина за шифровање Енигма коју ће савезнички криптографи касније искористити за разбијање немачких шифрованих порука.
10. мај: Рудолф Хес је заробљен у Шкотској након што је искочио из свог авиона. Парламент Велике Британије је оштећен у нападу Луфтвафеа.
15. мај: Први камп Цивилног јавног сервиса у Сједињеним Државама отворен за приговараче савести.
20. мај: Немачки падобранци нападају Крит.
24. мај: Немачки бојни брод Бизмарк је потопио британску крстарицу ХМС Худ. Грчка влада напушта Крит и одлази у Каиро.
26. мај: Авиони са носача авиона ХМС Арк Ројал у торпедном нападу тешко оштетили немачки бојни брод Бизмарк.
27. мај: Немачки бојни брод Бизмарк је потопљен у северном Атлантику.
28. мај: Снаге Велике Британије и Комонвелта почињу да се повлаче са Крита.

[уреди] Јун

1. јун: Савезници комплетирају повлачење са Крита. Велика Британија збацила ирачку про-осовинску владу.
8. јун: Аустралијске, британске, индијске и трупе Слободне Француске напале Сирију и Либан под контролом Вишијевске Француске.
9. јун: Финска започиње мобилизацију и ставља неке јединице под немачку команду.
14. јун: Сва немачка и италијанска имовина у Сједињеним Државама је замрзнута.
16. јун: Свим немачким и италијанским конзулатима у Сједињеним Државама је наређено да напусте земљу до 10. јула.
22. јун: Немачка напада Совјетски Савез.
23. јун: Мађарска и Словачка објављују рат Совјетском Савезу.
26. јун: Финска објављује рат Совјетском Савезу.
28. јун: Албанија објављује рат Совјетском Савезу.

[уреди] Јул

4. јун: Масовно убиство пољских научника и писаца које су извршили немачки војници у граду Лвов.
5. јул: Британска влада одбацује могућност преговора о миру. Немачки војници стижу до реке Дњепар.
7. јул: Почиње партизански устанак у Србији. Сједињене Државе окупирају Исланд.
8. јул: Југославија распуштена од стране сила Осовина.
12. јул: Велика Британија и Совјетски Савез потписали узајамни одбрамбени споразум, који је обавезао обе стране да не потпишу сепаратни мир са Немачком.
13. јул: Црној Гори избио први општенародни устанак у Европи против сила Осовине.
26. јул: Као одговор на јапанску окупацију Француске Индокине, амерички председник Рузвелт је наредио заплену све јапанске имовине у Сједињеним Државама.
31. јул: Према Хитлеровим инструкцијама, Херман Геринг је наредио генералу СС-а Рајнхарду Хајдриху да што пре достави генерални план административног материјала и финансијских мера потребних за извршење коначног решења јеврејског питања.

[уреди] Август

6. август: Америчке и британске владе упозоравају Јапан да не напада Тајланд.
9. август: Черчил и Рузвелт се срећу у Аргентији на Њуфаундленду. Као резултат је створена Атлантска повеља.
18. август: Хитлер због протеста наређује привремену обуставу системастке еутаназију ментално заосталих и хендикепираних.
25. август: Британски и совјетски војници нападају Иран да би сачували абаданска нафтна поља и важне железнице и путеве до Совјетског Савеза ради дотурања ратног материјала.

[уреди] Септембар

4. септембар: УСС Грир је постао први амерички брод на који су немачке подморнице отвориле ватру, иако САД нису биле у рату.
5. септембар: Немачка заузима Естонију.
6. септембар: Обавеза да се носи Давидова звезда са натписом "Јеврејин" је проширена на све Јевреје изнад 6 година у свим подручјима које су окупирали Немци.
8. септембар: Почиње опсада Лењинграда. Стаљин наређује да се Волшки Немци депортују у Сибир.
11. септембар: Рузвелт наређује америчкој морнарици да отвори ватру на било какав знак претње по брод или конвој.
15. септембар: Самопрокламована влада Естоније, на челу са Хјалмаром Маеом је именована од немачке војне администрације.
16. септембар: Реза Пахлави, шах Ирана, је присиљен да абдицира у корист сина Мохамеда Резе Пахлавија под притиском Велике Британије и Совјетског Савеза.
19. септембар: Немци заузимају Кијев.

[уреди] Октобар

2. октобар: Операција Тајфун - Немачка започиње офанзиву према Москви.
8. октобар: Немачка осваја Мариупољ и избија на Азовско море.
16. октобар: Влада Совјетског Савеза прелази у Кујбишев, али Стаљин остаје у Москви.
17. октобар: Амерички разарач УСС Керни је торпедован и оштећен близу Исланда; у нападу је погинуло 11 морнара, који су прве америчке војне жртве у рату.
18. октобар: Генерал Хидеки Тоџо постаје премијер Јапана.
20. октобар: Пуковника Фрица Хоца, немачког заповедника Нанта, је убио француски покрет отпора; у одмазди је стрељано 50 талаца.
30. октобар: Рузвелт одобрава милијарду америчких долара помоћи Совјетском Савезу кроз Закон о зајму и најму.
31. октобар: Амерички разарач УСС Рубен Џејмс је торпедовала немачка подморница близу Исланда, при чему је погинуло више од 100 америчких морнара.

[уреди] Новембар

6. новембар: Совјетски вођа Јосиф Стаљин је обратио становништву Совјетског Савеза тек други пут у својој тродеценијској владавини (први пут је било 2. јула исте године). Изјавио је да су, иако је 350.000 совјетских војника убијено у немачким нападина, Немци изгубили 4,5 милиона војника и да је совјетска победа близу.
12. новембар: Битка за Москву; температура око Москве се спустила до -12 °C, а Совјетски Савез је послао војнике на скијама по први пут против промрзлих немачких војника у близини Москве.
14. новембар: Носач авиона ХМС Арк Ројал се преврнуо и потонуо након што га је торпедовала немачка подморница У-81.
17. новембар: Џозеф Гру, амерички амбасадор у Јапану, је телеграфисао Стејт Дипартменту да Јапан планира да покрене напад на Перл Харбур, али је његова порука игнорисана.
18. новембар: Британски војници покрећу офанзиву у Либији.
19. новембар: Аустралијска лака крстарица ХМАС Сиднеј и немачка помоћна крстарица Корморан су потопиле једна другу близу обале Западне Аустралије.
22. новембар: Велика Британија шаље Финској ултиматум да оконча рат са Русијом или да се суочи са ратом против Савезника.
24. новембар: САД одобравају Закон о зајму и најму Слободној Француској.
26. новембар: Јапанска флота коју су чинила 33 ратна и помоћна брода, укључујући 6 носача авиона, је запловила из северног Јапана према Хавајским острвима. САД уручиле ултиматум Јапану.
27. новембар: Битка за Москву - Немци стижу најближе Москви у рату. Касније су их зауставили хладно време и напади Совјета.

[уреди] Децембар

5. децембар: Велика Британија објављује рат Финској, Мађарској и Румунији.
7. децембар: Јапан напада Перл Харбур и објављује рат Сједињеним Државама и Великој Британији. Ваздушни напади и на Хонг Конг, Сингапур, Малају, Тајланд, Филипине и Шангај.
8. децембар: Јапад напада Малају. Сједињене Државе и Велика Британија објављују рат Јапану. Холандија објављује рат Јапану.
9. децембар: Кина званично објављује рат Јапану. [1]
10. децембар: Британске бојне бродове ХМС Рипалс и ХМС Принц од Велса је потопилo јапанско ратно ваздухопловство.
11. децембар: Немачка и Италија објављују рат Сједињеним Државама, а САД узвраћају и објављују рат Немачкој и Италији. Америчке снаге одбијају јапански покушај искрцавања на острво Вејк.
12. децембар: САД и Велика Британија објављују рат Румунији и Бугарској након што су оне објавиле рат Сједињеним Државама и Великој Британији. Индија објављује рат Јапану. Сједињене Државе заплењују француски путнички брод Нормандију.
13. децембар: Мађарска објављује рат Сједињеним Државама и Великој Британији. САД и Велика Британија узвраћају и објављују рат Мађарској.
16. децембар: Јапан напада Борнео.
17. децембар: Почиње битка за Севастопољ.
18. децембар: Јапански војници се искрцавају на острво Хонг Конг.
19. децембар: Хитлер постаје врховни комадант немачке војске.
23. децембар: Други јапански покушај искрцавања на острво Вејк је успешан, а амерички гарнизон се предаје након неколико сати борбе.
25. децембар: Хонг Конг се предаје. Британске снаге заузимају Бенгази.
27. децембар: Британски командоси нападају норвешку луку Вагсо, што је натерало Хитлера да појача гарнизон и одбрану.
28. децембар: Започиње операција Антропоид (убиство Рајхарда Хајдриха).

[уреди] 1942.

1. јануар: Термин "Уједињене нације" се први пут званично користи да би се описао савезнички пакт.
2. јануар: Јапански војници заузимају Манилу.
7. јануар: Започиње опсада полуострва Батан.
11. јануар: Јапански војници заузимају Куала Лумпур. Јапан објављује рат Холандији и напада Холандску Источну Индију.
19. јануар: Јапанци нападају Бурму.
20. јануар: Нацисти на Венсијској конференцији у Берлину одлучују да је коначно решење јеврејског проблема пресељење, а касније и истребљење.
23. јануар: Почиње битка за Рабал
25. јануар: Тајланд објављује рат Сједињеним Државама и Великој Британији. Јапанци нападају Соломонска острва.
26. јануар: Први амерички војници у Европи се искрцавају у Северној Ирској.
31. јануар: Последње организоване савезничке снаге напуштају Малају, окончавши 54-дневну битку.

[уреди] Фебруар

9. фебруар: Највиши амерички војни заповедници одржавају своје први званични састанак на ком су расправљали о америчкој војној стратегији у рату.
11. фебруар: Операција Кербер: Флота бродова Кригсмаринеа из Бреста пролази кроз Ла Манш до северних лука. Британци не успевају да потопе ниједан од њих.
15. фебруар: Јапанци заузимају Сингапур.
19. фебруар: Јапански авиони нападају Дарвин. Рузвелт потписује наређење 9066 које је омогућило америчкој војсци да одреди искључиве зоне, које су се односиле на Јапанце на Западној обали, и Немце и Италијане на Источној обали.
22. фебруар: Рузвелт наређује генералу Дагласу Мекартуру да са повуче са Филипина пошто је америчка одбрана те земље пропала.
23. фебруар: Јапанска подморница И-17 испаљује 16 зрна на рафинерију нафте поред Санта Барбаре.
25. фебруар: Принцеза Елизабета се пријављује за ратну службу.
27. фебруар: Почиње битка у Јаванском мору; УСС Ленгли, први амерички носач авиона, су потопили јапански авиони код обале Јаве.
28. фебруар: Јапанске копнене снаге нападају Јаву.

[уреди] Март

10. март: Пад Рангуна.
17. март: Даглас Мекартур стиже у Аустралију, након што је напустио свој штаб на Филипинима.

[уреди] Април

3. април: Јапанци започињу напад на америчке и филипинске снаге на Батанском полуострву. Батан је пао 9. априла и Батански марш смрти је започео.
5. април: Јапанска морнарица напала Коломбо на Цејлону. Британске крстарице ХМС Корнвал и ХМС Дорсетшајр су потопљене југозападно од острва.
9. април: Јапанска морнарица започиње ваздушни напад на Тринкомале на Цејлону. Британски носач авиона ХМС Хермес и аустралијски разарач ХМАС Вампир су потопљени на источној обали острва.
15. април: Малта је одликована Џорџовим крстом од стране краља Џорџа VI због "хероизма и пожртвовања".
18. април: Дулитлов напад на Нагоју, Токио и Јокохаму.
27. април. Национални пелбисцит је одржан у Канади око питања регрутације.

[уреди] Мај

4. мај: Почиње битка у Коралном мору.
6. мај: На Корегидору, последње америчке снаге на Филипинима се предају Јапанцима.
8. мај: Битка у Коралном мору се завршава. Ово је први пут у историји поморског ратовања да су се две непријатељске флоте сукобиле, а да се нису виделе.
9. мај: У ноћи између 8. и 9. маја, артиљерци на острву Хорбор (Кокосова острва) су се побунили. Њихова побуна је угушена, а тројица њих су погубљена и то су једини војници британског Комонвелта који су погубљени због побуне у Другом светском рату.
12. мај: Друга битка за Харков - у источној Украјини, Црвена армија је започела велику офанзиву. Током битке Совјети ће преотети Харков од Немаца, али ће бити опкољени и уништени.
21. мај: Инвазија Малте је одложена на неодређено.
27. мај: Операција Антропоид - атентат на Рајхарда Хајдриха у Прагу који су извели чехословачки падобранци.

[уреди] Јун

1. јун: Мексико објавио рат Немачкој, Италији и Јапану.
4. јун: Битка код Мидвеја, Рајхард Хајдрих умире у Прагу.
7. јун: Јапанске снаге нападају Алеутска острва. Ово је прва инвазија на америчко копно у протеклих 128 година.
9. јун: Нацисти спаљују чешко село Лидице као одмазда за убиство Рајхарда Хајдриха.
12. јун: Ана Франк добија дневник за свој 13. рођендан.
18. јун: Почиње пројекат Менхетн.
21. јун: Афрички корпус поново осваја Тобрук.
28. јун: Започиње операција Плаво, немачки план да се заузме Стаљинград и руска нафтна поља на Кавказу.

[уреди] Јул

1. јул: Почиње прва битка код Ел Аламејна.
3. јул: Јапанци заузимају Гвадалканал.
9. јул: Породица Ане Франк се скрива на тавану изнад канцеларије њеног оца у амстердамском магацину.
16. јул: По наређењу владе Вишијевске Француске, француски полицајци хапсе 13.000-20.000 Јевреја.
18. јул: Немачка први пут тестира Месершмит Ме-262 користећи само његове млазне моторе.
19. јул: Немачки адмирал Карл Дениц наређује последњим немачким подморницама да се повуку са атланстке обале Сједињених Држава као одговор на ефикасан систем америчких конвоја.
21. јул: Јапанци успостављају мостобран на северној обали Нове Гвинеје у зони Буна-Гона.
22. јул. Започиње систематска депортација Јевреја из Варшавског гета.
27. јул: Окончава се прва битка код Ел Аламејна.

[уреди] Август

7. август: Почиње битка за Гвадалкананал пошто америчке снаге нападају Гавуту, Гвадалканал, Тулаги и Танамбого на Соломонским острвима.
8. август: Шест наводних немачких саботера је погубљено у Вашингтону (друга двојица су сарађивала и уместо тога су добили доживотну казну).
13. август: Генерал Бернард Монтгомери је именован за комаданта британске Осме армије у северној Африци.
19. август: Операција Јубилеј, напад британских и каданских снага на Дијеп се завршава катастрофално по њих.
22. август: Бразил објављује рат силама Осовине.
26. август: Битка у заливу Милна; јапанске снаге покрећу велики напад на аустралијску базу на Новој Гвинеји.
30. август: Луксембург је званичну укључен у Трећи рајх.

[уреди] Септембар

1. септебар: Немачке снаге комплетно опколиле Стаљинград.
3. септембар: Аустралијске и америчке снаге поразиле јапанске снаге у заливу Милна, први велики пораз јапанских копнених снага током рата на Пацифику. Покушај Немаца да ликвидирају јеврејски гето у Лакви је довео до устанка.
12. септембар: РМС Лаконија, која је носила цивиле, савезничке војнике и италијанске ратне заробљенике је торпедована и потопљена на обали западне Африке.

[уреди] Октобар

3. октобар: Прво успешно лансирање А-4 ракете у Пиниминдеу. Ракета је летела до удаљености од 147 километра и достигла висину од 84,5 километра и тако је постала први предмет који је направио човек који је стигао до свемира.
4. октобар: Британски командоси напали Сарк и заробили једног немачког војника.
11. октобар: Битка код рта Есперанца - На северозападној обали Гвадалканала, америчка морнарица је пресрела и поразила јапанску флоту која је ишла да појача трупе на копну.
14. октобар: Немачка подморница потапа ферибот СС Карибу, убивши 137 особа.
18. октобар: Хитлер издаје Наређење о командосима, наређујући да се сви заробљени командоси одмах погубе.
22. октобар: Праг за регрутацију у Великој Британији је смањен на 18 година.
23. октобар: Друга битка код Ел Аламејна почиње масовним савеничким бомбардовањем немачких положаја.
29. октобар: У Великој Британији водеће црквене и политичке фигуре одржавају јавни састанак да би регистровали свирепост нацистичког прогона Јевреја.

[уреди] Новембар

1. новембар: Започиње савезнички пробој код Ел Аламејна.
3. новембар: Завршава се друга битка код Ел Аламејна - Немци под командом Ервина Ромела су приморане да се повуку током ноћи.
8. новембар: Започиње операција Бакља, савезничка инвазија на Мароко који је контролисала Вишијевска Француска; Пуч француског покрета отпора у Алжиру, у којима је 400 припадника отпора неутралисало вишијевски 19. армијски корпус и вишијевске генерале, што је омогућило тренутни успех операцијe Бакља у Алжиру, а одатле и у целој Француској Северној Африци.
10. новембар: Немачка напада Вишијевску Француску након споразума француског адмирала Франсое Фарлана о примирју са савезницима у северној Африци.
12. новембар: Започиње поморска битка код Гвадалканала између америчких и јапанских снага.
13. новембар: Британска Осма армија заузима Тобрук. Пилоти са носача УСС Ентерпрајз потопили јапански бојни брод Хиеи у бици код Гвадалканала.
19. новембар: Совјети под комадном генерала Георгија Жукова покренули контранапад у бици за Стаљинград, преокренувши битку ток битке у корист Совјетског Савеза.
22. новембар: Стање за Немце у Стаљинграду се чини безнадежном током совјетског контранапада, а фелдмаршал Фридрих фон Паулус шаље телеграм Хитлеру у ком поручује да је немачка 6. армија опкољена.

[уреди] Децембар

2. децембар: Тим Енрика Фермија је изазвао прву самоодрживу нуклеарна ланчана реакција у спортској дворани Универзитет у ЧигагуУнивертитета у Чикагу.
7. децембар: Британски командоси извели напад на бродове у луци Бордоа.
24. децембар: Француски адмирал Франсоа Дарлан, бивши вођа Вишијевске Француске који је прешао на страну савезника након операција Бакља, је убијен у Алжиру.

[уреди] 1943.

[уреди] Јануар

14. јануар: Започела савезничка конференција у Казабланци.
15. јануар: Јапанци су истерани са Гвадалканала.
18. јануар: Совјетски званичници објавили да су пробили немачку опсаду Лењинграда. Јевреји у Вашравском гету подижу устанак.
23. јануар: Савезници заузимају Триполи.
27. јануар: 50 бомбардера је извело први амерички напада на Немачку, а мета је био Вилхелмсхафен.
31. јануар: Велики део немачке 6. армије код Стаљинграда се предао, укључујући фелдмаршала Фридриха фон Паулуса.

[уреди] Фебруар

1. фебруар: Видкун Квислинг је именован за премијера Норвешке од стране немачког окупатора.
2. фебруар: Завршила се битка за Стаљинград предајом немачке 6. армије.
7. фебруар: Амерички војници поразили Јапанце у бици код Гвадалканала.
11. фебруар: Генерал Двајт Ајзенхауер је изабран да командује савезничким армијама у Европи.
14. фебруар: Црвена армија ослободила Ростов-на-Дону. Битка за Казерински пролаз - генерал Ервин Ромел и његов Афрички корпус нанели Американцима први велики пораз у рату.
16. фебруар: Совјетски Савез је ослободио Харков, али је касније истеран из града након Треће битке за Харков.
18. фебруар: У говору у дворани Спортпласт у Берлину, немачки министар пропаганде Јозеф Гебелс објавио савезницима „тотални рат“; нацисти су ухватили припаднике покрета Бела ружа.
28. фебруар: 6 Норвежана предвођених Јоакимом Роненбергом успешно напало брану Веморк.

[уреди] Март

1. март: Хајнц Гудеријан је постао генерални инспектор оклопних трупа у немачкој војсци.
2. март: Битка у Бизмарковом мору - Америчке и аустралијске снаге потопиле конвој јапанских бродова.
8. март: Американци напали јапанске снаге на Брду 700 у Буганвилу у бици која ће трајати пет дана.
13. март: Јапанци окончали свој напад на америчке снаге на Брду 700; Немци ликвидирали јеврејски гето у Кракову.
22. март: Целокупно становништва Катина у Белорусији је живо спаљено од стране Немаца.
26. март: Започела битка код Алеутских острва када је америчка морнарица пресрела јапански покушај да појачају гарнизон у граду Киска.

[уреди] Април

7. април: Боливија објавила рат Немачкој, Јапану и Италији.
13. април: Радио Берлин објавио откриће Вермахта о масовним гробницама Пољака које су убили Совјети у Катинском масакру.

[уреди] Мај

7. мај: Британска 1. армија заузела Тунис.
9. мај: Немачки и италијански војници у Тунису су се предали Британцима.
11. мај: Амерички војници напали Ату на Алеутским острвима у покушају да истерају јапанске снаге.
12. мај: У Вашингтону почела Тридентска конференција између Френклина Рузвелта и Винстона Черчила.
13. мај: Немачки афрички корпус и италијански војници су у северној Африци су се предали савезничким војницима.
19. мај: Винстон Черчил се обраћа америчком Конгресу.
24. мај: Адмирал Карл Дениц наредио већини У-подморница да се повуку из Атлантика; Јозеф Менгеле постао главни медицински официр у Аушвицу.

[уреди] Јун

22. јун: 45. америчка пешадијска дивизија се искрцала у северној Африци пре тренинга у Арзуу, Француски Мароко.

[уреди] Јул

4. јул: Генерал Владислав Сикорски и још неколико чланова пољске владе у игзнанству су погинули у ваздухопловној несрећи код Гибралтара. Неки сумњају да је несрећа изазвана по Стаљиновом наређењу.
5. јул: Започела Курска битка; савезничка инвазиона флота плови према Сицилији.

Други светски рат - навигација кроз историју:

Бојишта

(1939-1942)

(1943-1945)

Посебни чланци

Учесници

Види још

Увод:

Узроци
у Европи
у Азији

Главни фронтови:

Западна Европа
Источна Европа
Балкански поход
Југославија
Африка
Медитеран
Азија и Пацифик
Кина
Атлантик

1939.:
• Инвазија Пољске
1940.:
• Норвешки поход
• Битка за Француску
• Битка за Британију
1941:
• Априлски рат
• Операција Барбароса
• Напад на Перл Харбор
• Московска битка
• Опсада Лењинграда
1942.:
• Стаљинградска битка
• Операција Бакља
• Битка код Мидвеја

1943.:
• Курска битка
• Италијански поход
1944.:
• Битка за Нормандију
• Операција Багратион
• Арденска битка
• Битка у заливу Лејте
1945:
• Берлинска битка
• Победа у Европи
• Хирошима и Нагасаки
• Капитулација Јапана