Франциско Гоја
Из пројекта Википедија
Франциско Гоја (Francisco Jose de Goya y Lucietes) је рођен 30. марта 1746. године у Фуендетодосу у северној Шпанији. Читава породица се после преселила у Сарагосу. Са 14 година, Гоја је добио признање од локалног сликара, Хосе Лузана. После је отишао у Италију да настави студије уметности. По повратку у Сарагосу, 1771. године, сликао је фреске за локалну катедралу. Ови радови, декорисани рококо традицијом, устабилили су Гојину уметничку репутацију.
Од 1775. до 1792. године, Гоја је дизајнирао цртане филмове за предузеће у Мадриду. То је био најзначајнији период за развој Гојине уметности.
Био је под утицајем неокласицизма, што је чак преовладавало над рококоом, и био је признати портретиста шпанске аристократије. 1799. године, због опасне болести, Гоја је остао трајно глув. Изолиран од осталих, време је проводио у фантазијама и имагинацијама. Гоја је био професор сликања на краљевској академији од 1795 до 1797. године, а 1799. године, проглашен је за првог шпанског дворског сликара.
Током Наполеонове инвазије и рата у Шпанији, за независност од 1808. до 1814. године, Гоја је радио као дворски сликар у Француској.
Он је изразио свој ужас због рата у "Несреће рата". Кад се вратио у Шпанији, Гоји су опростили због служења Французима, али нови краљ није фаворизовао његов рад.
Од 1819. до 1924. године, Гоја је живео изолован у кући, ван Мадрида. Ослобођен судских ограничења, развијао је сопствени стил. 1824. године, после неуспеха у покушају да поврати либералну државу, Гоја добровољно одлази у изгнанство, у Француску. Живео је у Бордоу, настављајући да ствара све до смрти, 16. априла 1828. године.
Многа од његових дела се данас налазе у музеју у Мадриду.
- Напомена: Текст преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.
