Стојан Новаковић

Из пројекта Википедија

Стојан Новаковић
Портрет Стојана Новаковића који је насликао Урош Предић
рођен:	1. новембар, 1842. Шабац, Србија
преминуо:	18. фебруар, 1915. Ниш, Србија

Стојан Новаковић (1842-1915), политичар, дипломата, филолог, историчар књижевности, председник Српске краљевске академије

[уреди] Биографија

Рођен је 1. новембра 1842. у Шапцу. Нижу гимназију је завршио у Шапцу као најбољи ученик 1857. године, вишу гимназију је завршио 1860. у Београду а Лицеј (одсек за правне науке) три године касније.

Новаковић је 1865. постављен за професора гимназије и изабран за члана Српског ученог друштва. У Југославенску академију знаности и умјетности ушао је пет година доцније, тј. са двадесет и седам година. Од 1869. Новаковић је био библиотекар Народне библиотеке, 1872. професор Велике школе (претече данашњег Универзитета).

Већ 1873. постаје Министар просвете у Влади Јована Ристића, на том се месту налазио у три мандата (1873-1875 и 1880-1885), у конзервативним и доцније напредњачким владама. Као министар просвете спровео је реформу средњег образовања чије тековине и данас постоје (поделио је гимназију на друштвени И природни смер).

Године 1875. Новаковић се вратио у Велику школу да предаје Светску и Српску књижевност и словенску филологију. Дипломатску каријеру започео је првом мисијом у Цариграду која је трајала седам година (од 1885. до 1892.). По повратку је постао председник Државног савета да би, након три године, 1895-1896. постао председник једне од дуговечнијих дванаест Влада краља Александра Обреновића. Пад Владе поново одводи Новаковића у дипломатију, посланик је у Цариграду до 1900, затим краткотрајно у Паризу, па до 1905. у Петрограду где је и пензионисан. То је, ипак био крај само дипломатске каријере Новаковићеве.

По повратку у земљу, он је један од обновитеља Напредне странке. У време Анексионе кризе Новаковић је изабран, упрокс малом утицају своје странке, за председника Владе. Влада је трајала колико и криза, али је Новаковић остао један од најугледнијих политичара све до своје смрти 18. фебруара 1915. у јеку Првог светског рата.

[уреди] Библиотекар

Био је управник Народне библиотеке у Београду у периоду 1869-1874. Успео је да се законом из 1870. обезбеде за Библиотеку три обавезна примерка и да се помогне развој школских и народних библиотека у унутрашњости. Његовом заслугом донет је 1881. закон о Народној библиотеци и Народном музеју

[уреди] Рад у Задужбини Николе Чупића

Био је члан првог Одбора Задужбине Николе Чупића. Ова Задужбина је настала 1871. после смрти Николе Чупића (1836-1870), Стојан Новаковић је био једно време њен секретар и 4 године председник. 1877. је одлучено да Задужбина издаје једном годишње свој часопис који се звао "Годишњица Николе Чупића" и у овом часопису је и Стојан Новаковић објавио велики број својих радова.

[уреди] Преводилац

Бавио се и превођењем, превео је књигу "Гражина" највећег пољског песника Адама Мицкјевича, издање на српском 1886. године.

[уреди] Академик

Приликом оснивања Српске краљевске академије 1886. изaбран је за једног од првих 16 редовних чланова - академика, у академију филозофских наука. Указом је постављен (1. фебруар 1906.) за председника Академије и на том положају је остао до смрти 1915.

10. септембра 1888. на свечаном скупу у славу стогодишњице Вука Караџића Стојан Новаковић говори о задацима Академије у неговању српског језика и износи научно утемељен и стручно образложен предлог за израду великог националног речника савременог језика.

Био је члан Руске академије наука.

[уреди] Књижевник и историчар

Основао је 1865. часопис "Вила" и уређивао га све време његовог излажења, тј. до 1868. Од самог почетка излажења он је прикупљао и објављивао информације о књигама објављеним на српском и хрватском језику, или на другим језицима о српском народу или уопште о Словенима. Сву сакупљену грађу о томе објавио је у књизи "Српска библиографија за нову књижевност 1741-1867", Српско учено друштво, Београд 1869. (624 стр.). Библиографије је касније објављивао за сваку годину посебно од 1868. до 1876. (девет година) у Гласнику Српског ученог друштва. Ово су биле прве библиографије за књиге на српском језику и од огромног значаја за каснија истраживања.

Крајем седамдесетих година XIX века написао је српску грамтику за ниже гимназије и реалке (у више делова, неколико издања).

Приредио је Душанов законик ("Законик Стефана Душана цара српског") и штампао га 1870. и 1898. у Београду.

Сматра се за једног од најплоднијих српских историчара. Њему у част Друштво историчара Србије носи назив "Стојан Новаковић".

Његова најзначајнија дела су:

"Српска библиографија за новију књижевност 1741-1867", Српско учено друштво, Београд 1869. (624 стр.)
"Историја српске књижевности", Државна штампарија, Београд 1871. (332 стр.)
"Физиологија гласа и гласови српског језика", Државна штампарија, Београд 1873. (108 стр.)
"Српске народне загонетке", Задужбина Чупићева, Панчево 1877. (283 стр.)
"Село", Српска краљевска академија, Београд 1891. (261 стр.)
"Срби и Турци XIV и XV века", Чупићева задужбина, Београд 1893. (397 стр.)
"Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима", Српска краљевска академија, Београд 1893. (299 стр.)
"Српска граматика", Државна штампарија, Београд 1894. (512 стр.)
"С Мораве на Вардар - путне белешке" Краљ. срп. државна штампарија, Београд 1894. (192 стр.)
"Српска књига, њени продавци и читаоци у XIX веку", СКЗ, Београд 1900. (118 стр.)
"Васкрс државе српске", Српска књижевна задруга, Београд 1904. (252 стр.)
"Устанак на дахије 1804", Задужбина Илије М. Коларца, Београд 1904. (208 стр.)
"Балканска питања и мање историјско-политичке белешке о Балканском полуострву 1886-1905", Задужбина И. М. Коларца, Београд 1906. (559 стр.)
"Турско царство пред српски устанак", Српска књижевна задруга, Београд 1906. (429 стр.)
"Уставно питање и закони Карађорђева времена", Задужбина И. М. Коларца, Београд 1907. (131 стр.)
"Законски споменици српских држава средњег века", Српска краљевска академија, Београд 1912. (912 стр.)
"Двадесет година уставне политике у Србији 1883-1903", Књижаеница С. Б. Цвијановића, Београд 1912. (336 стр.)
"Калуђер и хајдук", Задужбина И. М. Коларца, Београд 1913. (296 стр.)

Завод за уџбенике и наставна средства је објавио изабрана дела Стојана Новаковића у 16 књига, њихови наслови су (редом): Земље и народ у старој српској држави, Списи из историјске географије, Срби и Турци, Турско царство пред српски устанак, Васкрс државе српске, Балканска питања, Национална питања и мисао I, Национална питања и мисао II, Аутобиографски списи, Историја српске књижевности, Први основи словенске књижевности, Стара српска књижевност I, Стара српска књижевност II, Примери књижевности и језика старог српскословенског, О народној традицији и народној књижевности, Српска библиографија.

Приликом оснивања Српске књижевне задруге 1892. изабран је за њеног првог председника, а Јован Јовановић Змај за потпредседника и Љубомир Јовановић за секретара. Био је дуго година председник Српске књижевне задруге.

[уреди] Награда "Стојан Новаковић"

Библиотекарско друштво Србије установило је 1997. године, годишњу награду "Стојан Новаковић". Награда се додељује појединцу или групи аутора за објављено дело из области библиотечко-информационе делатности, које представља значајан допринос библиотекарству.

Добитници ове награде до сада су:

1997
- Светлана Вучковић, Корнелија Олар, Финка Пјевач, Мирјана Брковић и сарадници (Библиотека Матице српске) за књигу "Библиотека Саве Текелије"
- Љиљана Ковачевић (Народна библиотека Србије) за књигу "Тезаурус за уређење простора"
1998
- Добрило Арнитовић (Народна библиотека "Жика Поповић", Шабац) за књиге: "Библиотекарство у Шапцу и Подрињу 1487-1997." и "Подрињски часописи 1920-1970. Библиографија"
1999
- Марија Орбовић (Градска библиотека "Владислав Петковић Дис") за књигу "Чачанско библиотекарство и издаваштво. Библиографија 1833-1941."
(2000)

Вида Зеремски за књигу Милан Коњовић : библиографија,1999.

(2001)

Весна Жупан за књигу Маркетинг у библиотекама, 2001.

(2002/2003)

Гордана Стокић Симончић и Жељко Вучковић за књигу Менаџмент у библиотекама 2003. г.

(2004/2005)

Александра Вранеш за књигу Високошколске библиотеке, 2004.

2004. године под истим именом је установљена награда за најбоље основношколске и средњошколске уџбенике у Србији, са намером да се додељује сваке године.

[уреди] Спољашње везе

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D1%81/%D1%82/%D0%BE/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_7bd1.html"

Категорије страница: Рођени 1842. · Умрли 1915. · Српски историчари · Српски књижевници · Филолози · Српски политичари · Академици САНУ · 100 најзнаменитијих Срба