СМАРТ-1

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.

Оно подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.

Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

СМАРТ-1

Организација:	ЕСА
Тип мисије:	орбитер
Датум лансирања:	27. септембар 2003.године
Интернет страница:	СМАРТ 1
Маса:	367 килограма
Снага:	1190 W
edit

СМАРТ-1 (SMART-1) је био вештачки сателит Европске свемирске агенције који је кружио око Месеца. Лансиран је 27. септембра 2003. са космодорма у Куру. СМАРТ је скраћеница за Small Missions for Advanced Research in Technology. 3. септембра 2006. СМАРТ-1 је намерно срушен на површину Месеца, окончавши тако своју мисију.

[уреди] Опис мисије

СМАРТ-1 је био први покушај ЕСА у испитивању нових напредних истраживања у технологији. Тек други пут је коришћен јонски мотор (први пут 1998. године од стране НАСА-е).

СМАРТ 1 у потрази за водом или ледом на Месецу.

Од дана када је лансиран СМАРТ 1 је путовао 14 месеци да би доспео до Месечеве орбите. Након тога 2 месеца је кружио око Земљиног сателита и слао слике у базу у немачком граду Дармштадт.

2003. године ова летелица је послата са ракетом Аријана 5 (такође пројектом ЕСА-е) као демонстратор нових технологија.

Постао је прва европска свемирска научна мисија.

[уреди] Димензије

СМАРТ 1 је летелица један метар ширине. Маса летелице избаченe у свемир је била 367 килограма, а 287 килограма без погона. Користио је ксенон као погон тј. 80 килограма и запремине од 60 литара. Потискивачи су користили електростатичко поље да јонизују ксенон и доста га убрза.

Погон летелице је био снаге од 1190 W (вата) од Сунца довољних за покретање потискивача. Убрзање летелице је било 0,7 м/с у једном часу.

[уреди] Мисија

Мисија летелице је била судар у посебној области на Месецу познатој као Језеро извесности.

За време кружења око Месеца, СМАРТ 1 је фотографисао Месечеву површину уз помоћ специјалних Икс и инфрацрвених зрака узимајући слике из различитих углова.

Направљене су мапе минерала на Месецу и научници траже елементе као што су: алуминијум, силицијум, магнезијум, калцијум, гвожђе.

У суботу 2. септембра, летелица се спушта на висину од 600 метара.

[уреди] Инструменти

ЕПДП Бележи рад јонског мотора и његовог утицаја на летелицу
КаТЕ Тестира нове начине комуникације између Земље и Месеца
АМИЕ Тестира минијатурну камеру и слика слике у боји
СИР Тражи лед и прави мапу минерала Месеца
Д-ЦИXС Истражује композицију и састав Месеца

[уреди] Судар

У недељу, 3. септембра у 07:42:22 по средње европском времену, како је и планирано, ЕСА-ина (Европска свемирска агенција) летелица је ударила у Месец. Географске координате пада на Месец како извештава ЕСА су 46.2 степена западно и 34.4 степена јужно.

Брзином од 7200 км/х или 2 км/с. Стручњаци ЕСА-е према речима Бернарда Фоеа предвиђају да ће удар изазвати кратер пречника три до десет метара.

СМАРТ 1 је открио и присуство магнезијума и калцијума на Месецу.