Скорпије

Из пројекта Википедија

Скорпије

Androctonus crassicauda

Таксономија

царство:	Animalia
тип:	Arthropoda
подтип:	Chelicerata
класа:	Arachnida
ред:	Scorpiones C. L. Koch, 1837

натфамилије

Pseudochactoidea
Buthoidea
Chaeriloidea
Chactoidea
Iuroidea
Scorpionoidea

Екологија таксона

Скорпије (Scorpiones) спадају у најкрупније пауколике животиње,а вероватно најстарије (фосили потичу још из силура) и прве сувоземне зглавкаре. Насељавају углавном суптропске и тропске пределе мада их има и у умереној зони (код нас их има у Приморју). Преко дана мирују сакривене испод лишћа и камења, а ноћу се активирају у потрази за храном. Величина им се креће од 13mm до 25cm.

Отров скорпија је неуротоксичан и код већине врста није смртоносан за човека. Међутим, отров појединих врста може угрозити живот човека:

врста Androctonus australis (на слици) која живи у пустињи Сахари и чији је отров исте јачине као отров кобре;
врсте рода Centruroides које живе у Мексику.

Серум који се даје против отрова скорпија ефикасан је само у одређеном времену.

[уреди] Спољашња грађа

Androctonus australis

Тело скорпија подељено је на два региона прозому и опистозому које су широко спојене.

Прозома је кратка, четвртаста покривена на леђној страни чврстим оклопом, карапаксом. На леђној страни налазе се очи: један пар средишњих и неколико пари латералних. На трбушној страни нема оклопа већ је она заштићена основама ногу.

На прозоми се налазе следећи екстремитети:

1. пар су хелицере смештене испред усног отвора, у облику клешта, сићишне и изграђене од три сегмента;

2. пар су педипалпи, снажно развијени, клештолико завршени и главни знак распознавања скорпија; служе за хватање плена;

3. четири пара ногу за ходање од којих се свака састоји од 7 чланака.

Опистозома се састоји од два дела:

1. предњег, преабдомена (мезозома) кога гради 7 чланака;

2. задњег, постабдомена (метазома) који је изграђен од 5 чланака, на његовом крају се налази повијена бодља.

Опистозомални сегменти су сви добро заштићени спољашњим скелетом који је изграђен од 4 плоче:

1. тергит на дорзалној (леђној) страни;

2. стернит, на вентралној (трбушној) страни;

3. плеуре постављене са стране и мембранозне.

На опистозоми се налазе остаци екстремитета:

на првом сегменту (он је, уствари други, јер је први редукован) се налази оперкулум који као поклопац покрива полни отвор;
чулни израштаји облика чешља
листолика плућа.

Када скорпија хвата плен онда је њен постабдомен подигнут и повијен напред преко тела (на слици) тако да је бодља управљена ка жртви и спремна за напад. Бодља, којом се завршава опистозома се, према ембрионалном пореклу, сматра чланком. У њеној проширеној основи налази се парна отровна жлезда чији се отвор налази на врху бодље. Жлезда је обавијена мишићима чије контракције убризгавају отров у жртву. Скорпије се хране ситним зглавкарима које хватају клештоликим педипалпима, а убијају убодом бодље.

[уреди] Унутрашња грађа

Женка са младунцима на леђима

Варење усмрћеног плена почиње радом хелицера које мацерирају плен и излучивањем сокова из предњег црева на њега. Полусварену храну усисавају ждрелом из кога храна иде дање у једњак па у средње црево и жлезде за варење где се вари до краја, а затим и апсорбује. Несварени састојци хране се пребацују у задње црево и преко аналног отвора избацују у спољашњу средину.

Излучивање се обавља помоћу: Слика:Euscorpius mingrelicus

1. два пара Малпигијевих цевчица које се изливају између средњег и задњег црева;

2. пара коксалних жлезда које се изливају у базу трећег пара ногу за ходање.

Крвни систем је отвореног типа и састоји се од:

срца смештено у перикардијуму у преабдомену; крв из перикардијума доспева у срце преко отвора остија;
артерија које одводе крв из срца у све делове тела;
синуса, у које се крв из артерија излива;
венозних канала, којима се крв из синуса враћа у срце.

Дисање се врши помоћу 4 пара листоликих плућа која су утопљена у крви вентралног синуса. У њему се крв оксидује, а затим враћа у срце.

Нервни систем се састоји од:

мозга
седам парова ганглија које граде трбушно нервно стабло.

Чулни органи скорпија су:

тактилни у облику чулних длачица различитих облика;
очи еверзног типа;
чешљолики остаци екстремитета на којима се налазе чулне ћелије чија функција није довољно проучена.

Скорпије су одвојених полова са слабо израженим полним диморфизмом који се углавном огледа у томе што мужјаци на оперкулуму имају кукице и по облику бодљи и педипалпи. Гонаде код мужјака и женки су врло сличне грађе, састоје се од групе цевчица од које полазе одводи који се изливају у генитални атријум.

Приликом копулације скорпије показују врло специфично понашање познато као игра парења. Мужјаци полажу сперматозоиде на земљу, а женке их уносе у тело преко полног отвора. Развиће оплођених јаја одвија се у телу женке и траје од неколико месеци до годину дана, а некада и дуже. После завршеног развића рађа се од 6 до 90 младих дужине неколико милиметара који на леђима мајке бораве око недељу дана, односно, до првог пресвлачења.

[уреди] Класификација

Ред Scorpiones је подељен на седам фамилија са преко 100 родова и око 700 врста. Најпознатије су следеће фамилије и родови:

породица Buthidae је распрострањена на свим континентима са родовима:

род Androctonus;

род Buthus;

род Mesobuthus, чија врста M. gibbosus живи на просторима бивше Југославије;

породица Chactidae, као и претходна насељава скоро све континенте; припадају јој родови:

Euscorpius, чије врсте E. italicus, E. carpathicus i E.migrelicus живе код нас;

Chactus;

породица Vejovidae, распрострањена у Америци и Европи;
породица Diplocentridae, насељава тропске и суптропске пределе; припада јој род Nebo;
породица Scorpionidae којој припадају родови:

Scorpio

Pandinus

e. mingrelicus

[уреди] Литература

Блесић, Б. Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.