Сицилијанска вечерња
Из пројекта Википедија
Сицилијанска вечерња је представљала побуну на Сицилији 1282. против краља Карлa I Анжувинцa, који је преузео Сицилију уз папину подршку 1266. Том побуном започео је Рат сицилијанске вечерње. Побуна се назива "вечерња" јер је почела током вечерње службе на ускршњи понедељак. Хиљаде Француза је побијено током побуне.
Узроци побуне су сукоби Светог Римског Царства, тј. Хоенштауфоваца и папа око тога ко ће контролирати Италију. Када је поражен 1266. задњи Хоенштауфовац Манфред Сицилијански, папа Урбан IV је крунисао Карла I Анжувинца као краља Сицилије.
Садржај |
[уреди] Са доласком Анжувинаца Сицилијом управљају Французи навлачећи гнев Сицилијанаца
Карло I Анжувинац је сматрао краљевство Сицилију одскочном даском за шире амбиције освајања територија у медитеранском подручју. Првенствено је желио свргнути цара Византије Михајла VIII Палеолога. Карло I Анжувинац је довео са собом Французе да управљају Сицилијом. Они су се јако лоше понашали према домаћем становништву. Французи су с времена на време некажњено пљачкали, убијали и силовали тако да су навукли мржњу локалног становништва.
[уреди] Различити описи почетка побуне
Постоје две интерпретације узрока побуне. По једној побуну су потакли византијски цар Михајло VIII Палеолог и арагонски краљ Петар III Арагонски, који је био Манфредов зет. По другој интерпретацији узроци побуне леже у непопуларности Анжувинаца и Француза на Сицилији.
Побуна се назива "вечерња" јер је почела током вечерње службе на ускршњи понедељак 30. мартa 1282. у цркви крај Палерма. Хиљаде Француза је побијено током следећих 6 седмица.
Постоји неколико верзија самих догађаја, којима започиње побуна. По две релативно различите верзије Французи су се у цркви баш на ускршњи понедељак непристојно понашали према сицилијанским женама. Због тога је почео напад на непристојне Французе. Остали Французи бране своје другове, па и они страдају. Из цркве се побуна и убијање Француза шири по целој Сицилији.
Према једној легенди побуна је започела када је сицилијанска жена кренула у цркву да тражи своју ћерку, која се молила у цркви цели дан. Нашла је ћерку, коју је силовао француски војник. На то је мајка излетела на улицу и викала: ит. ma fia! ma fia! (што на талијанском значи моја ћерка, моја ћерка). Једни тврде да одатле долази реч мафија, а други да је то само народна легенда.
[уреди] Последице
Користећи побуну против Анжувинаца, краљ Петар III Арагонски је извршио инвазију и постао је краљ Сицилије. Карло I Анжувинац је задржао контролу над Напуљским краљевством до своје смрти 1285. Његови наследници владају Напуљем до 1442.
