Самотрака

Из пројекта Википедија

Координате: 41°28'40" С.г.ш. 25°31'19" И.г.д.

Положај острва

Општи подаци
Префектура:	Еврос
Провинција:	Самотраки (столица)
Координате: Латитуда: Лонгитуда:	41.477/41°28'40" Сгш Лат. 25.522/25°31'19" Игд Лонг.
Површина:	178 km²
Становништво: (1991)	3,083
Највиши врх: -најнижи: -центар: -највиши:	Тракијско море 128 m (центар) Орос Фенгари (1,624 m)
Поштански број:	680 01
Позивни број:	(+30-25510)-4 кроз 7
Код општине:	1308
Registarske tablice:	`EB`
Трослова абревијатура:	SAO Samotraki
Назив становника:	Самотрачани
Адреса управе:	Dimos Samothraki
Градоначелник:	Georgios Hanos (Јоргос Ханос)
Веб страна:	Официјелна страна Приватна страна
Сателитски снимак

Самотрака или Самотраки (гр. Σαμoθράκη "тракијски Самос", турски. Semadirek) је једно брдовито и водом богато, грчко острво, које се налази у сјеверним Егејима, сјевероисточно од острва Лимнос, а удаљено је око 40 km од тракијске обале. Географски, ово острво припада региону Тракија, али политички је додијељено управном округу (префектура) Евросу, који је у саставу управне области (приферије) Источна Македонија и Тракија. Самотраки је острво дуго отприлике 17 километар, широко 10 km, па тим мјерама обезбјеђује себи површину од око 178 km². На острву живи око 2.000 сталних становника. (Попис 2003).

Главно мјесто острва је исто Самотраки (локално називан Хора), који истовремено представља самоуправну јединицу, иако припада префектури Еврос. Поред главног мјеста постоје и мања насеља на овом острву као што су: Камаритиза (Kamariotissa) у којој је главна лука острва, Ксиропотамос (Xiropótamos), Лутра (Loutra) (Тaкође звана: Терма (Therma)), Профитис Илиас (Profitis Ilias), Лакома (Lakoma), Кариотес (Kariótes), Алониа (Alónia), Ано Мерија (Ano Meriá).

Главне гране индустрије на острву су туризам и рибарство.

Са највишег врха Самотраке, Фенгарија (гр. φεγαρι - Мјесец) (1.611 m), према Хомеру је Бог мора, Посејдон посматрао Битку за Троју. Све у свему, са врха Самотракија пружа се веома добар поглед упоље, па све до Мале Азије.

Туристи и планинари су у могућности да освоје овај врх у организованим дневним успонима. Успон почиње у мјесту Терма, на нивоу мора (0 m), а завршава се на висини од 1.611 m.

[уреди] Историја

Самотраки је лежао (као и Троја), на некада веома значајној тачки за бродарство и трговину са удаљеним регионима : Стална морска струја протиче из Дарданелија у Егеје. Ту су се окупљали једрењаци, који су морали чекати повољан вјетар да би упловили у Црно море, па су стога били веома лак плијен пирата.

Самотраки су према Херодоту населили још Пеласгејци, док постоје и извори који тврде да је острво населило трачанско племе Кабирои који су дошли кроз Дарданос. По трачанским племенима острво је и добило име. Острво је поред тог трачанског племена колонизовано још Аркађанима и Тројанцима. Оно што је сигурно историјски утврћено јесте да је племе Елијерци са Лезбоса око 700. пне. колонизовало на Самотраки и на њему основало један полис (град-државу).

Такође према митологији, Аргонаути су прошли поред Самотракија на своме путовању према Кавказу, ради златног руха.

У Бици код Саламиса (480. пне., у трећој фази Грчко-персијског рата) становници Самотракија ратовали су на страни Перзијанаца. Потом су били савезници побједоносне Атине у Делском савезу, али под обавезом плаћања пореза. Били су у савезу све до Пелопонеског рата у коме је Спарта поразила Атину.

Након што је Александар Македонски освојио Перзијско Царство, Самотраки је постао значајно светилиште Диоскура (заштитника помораца). Светилиште је било богато уређено захваљујући доприносу Лагида. Острво је тада такође попримило улогу значајног трговачког мјеста (упореди Делос). Са крајем династије Антигонида, Самотраки је пао под власт римљана. У првом вијеку прије Христа, након завршетка маријанског грађанског рата, морски пљачкаши су опљачкали један веома богат округ храма у коме су се налазили посветни дарови.

Након пропасти Римског Царства острво је припало Византији, потом Венезији и Ђенови. 1457. године острво су освојили Турци и све до почетка 20. вијека над њиме је управљао Вилајет Џезаир. Током Балканских ратова (1912.) Самотраки је припао Грчкој.

Крајем 1950.-их година, многи Самотрачани су отишли у Њемачку као Гастарбајтери у фирму Мерцедес, тако да је данас још увијек у појединостима примјетан швабски утицај на острву.

[уреди] Археологија

Самотраки је иначе постао познато острво захваљујући изграђеном мистичном култу и мистичном светилишту "Великих Богова" трачанских племена Кабираца (Kabeiroi), који су у старо вријеме изазивали једнако поштовање као и елузинијски култ. На острву је био изграђен читав комплекс храмова и светилишта, који су били поштовани и у хеленистичкој, као и у прехеленистичкој култури. У "Светилишту великих Богова" (Светилиште Кабира), поред Кабираца самих, поштована је божанство мајка Аксирос, као господарица природе, божанства подземног свијета, Аксирсос и Аксирса, као и бог вегетације Кадмилос. Идуће познате личности су приступиле култу који је био изграђен на овом острву: Краљ Спарте Лисандер, Филип II Македонски, Корнелијус Пизо, таст Јулија Цезара.

Поглед на Кабрион ; Панорама Самотраке

Стари град Самотраке лежао је на сјеверној обали острва. Одатле па према унутрашњости острва на југ, у типичном мјесту које је служило за скривање од морских пљачкаша, лежало је касније главно мјесто острва, Кастро. Ископине на којима је радио Александер Конце пред крај 19 вијека приказују у подручију старог града, на овом острву, остатке дорског мраморног храма и једне кружне грађевине из 3. вијека пне. пне. Поред ових, откривен је још значајан број осталих импресивних грађевина из овог старог времена.

Најзначајнији налази откривени су 1863. године, када је француски археолог Шарл Шампу?? Charles Champoiseau открио статуу Нике од Самотраке, високу 2,5 m која датира из времена 190. пне.. Статуа је била ископана у комадима, а данас се налази у Паризу, у Лувру, једно стопало се налази у Бечу а оргинални отисак статуе се налази у главној згради техничког универзитета у Берлину.

Ника од Самотраке, богиња побједе, касније се често користила као узор за стварање статуа Нике и римске Викторије (на примјер - Стубови побједе и Бранденбуршка врата у Берлину).

У предјелу "Светилишта Кабираца" између осталих објеката од значаја за археологију, пронађени су идући: Анакторон (Anaktoron), Арсиноион (Arsinoeion), Теменос (Temenos), Нови Храм, Хала посветних дарова, Птоломејев пропилон (славолук), Стоа (Stoa), као и позориште и значајна некропола.

Све објекти и налази из ископина положени су и налазе се у музеју "Палеополис" који је саграђен близ светилишта. Поред вази, записа, склуптура, у музеју се налази и имитација статуе Нике од Самотраке.

[уреди] Општине

Поглед на Самотраку

Алонија
Ано Кариотес
Дафнес
Исомата
Камариотиза
Кастели
Като Кариотес
Керасија
Коитада
Лакома
Макрилис
Мнимата
Палеополи
Перасмата
Профитис Илиас
Ремпуцадика
Самотраки/Самотраки
Терма
Ксиропотамос

[уреди] Природа

Стари платани (1985.)

Острвска површина у његовом централном дијелу је претежно сачињена од вулканских стијена, гранита, базалта, док је у обално и приобално подручије сачињено од шљунка, морских наноса и млађих вулканских стијена, као и пепела.

Највиши врх острва је врх Фенгари (мјесечев врх), који је раније називан Саоке. Врх има висину од 1.611 m.

Јужна страна острва садржи углавном стјеновите ланце висине до 800 m, па стога није повезана путевима, нити постоји могућност саобраћања према овој области.

Шума паперјастог храста (1982.)

У сјеверном дијелу налазе се од 800 m висине углавном шуме паперијастог храста (Quercus pubescens). На југу шуме су углавном испуњене церовином (Quercus cerris).

На сјеверу острва, које је богато текућим потоцима, постоје и шуме оријенталних платана (Platanus orientalis). Многи примјери из ових шума су стари по неколико вијекова, а доста их се развило у специфичне и себи својствене форме.

Наводно, у југоисточном региону острва, још су видљиви остатци такозване "Прастаре козије куће".