Прељина
Из пројекта Википедија
| Географски положај Прељине | Рељефна карта Прељине |
|---|---|
 |
 |
| Опште информације | |
| Површина | Oko 20 km² |
| Становништво | oko 2500 (600 кућа) |
| Поштански број | 32212 |
| Позивни тел. број | 032 |
| Географски положај | |
Прељина је село у Шумадији које припада моравичком округу, односно Чачанској општини. Налази се уз саму ибарску магисталу, на месту где се пут раздваја на три дела: за Чачак (6 км) (E761/763), за Горњи Милановац (16 км) односно Београд (145 км) (E763) и за Краљево (33 км), односно Крагујевац (E761)(50 км).
Прељина ја са свих страна окружена планинама: Овчар, Каблар и Јелица (на југу и западу), Мали и Велики Вујан (на северу) и Буковик и Острвица (на истоку). Кроз село протиче река Чемерница која се улива у Западну Мораву.
Село почиње нарочито да се развија средином деведесетих, када се у Прељини отвара неколико фабрика. Прва је почела са радом фабрика папира „Папирпак – Дива - Чачак”, на месту где је некада радила текстилне конфекције „1. октобар”. Затим, се отвара фабрика сунђера „Вапекс”, тренутно једнo од најпрофитабилнијих предузећа у Србији. Убрзо затим са радом почиње и цементара „Прељина”, као и дрвна индустрија „Делта-матик”.
У селу се налазе три цркве, свака јединствена и посебна на свој начин:
-
- Саборни храм Св. Јоакима и Ане, саграђен 1930. године. Храм је подигнут на једном узвишењу изнад ибарске магистрале, на месту где је током турског ропства било гробље. Све кости пронађене током ископавање темеља су скупљене и сахрањене испод улазног степеништа. Овај храм је један од најлепших у овом делу Србије;
- Црква Лазарица је храм посвећен Св. Великомученику српском, кнезу Лазару косовском; Храм је саграђен 1998. године на прељинском гробљу. Карактеристичан је по томе што су у њега узидани повађени и поломљени надгробни споменици, од којих неки стари и више од 150 година;
- Црква крајпуташица Св. Василија Острошког је храм крајпуташ саграђен 2000. године. Налази се поред саме магистрале, непосредно испод саборног храма. Храм је саграђен у славу и част 2000 година хришћанства.
При цркви Св. Јоакима и Ане и прељинске парохије већ дужи низ година активно делује хуманитарни фонд црквене општине Прељина, који окупља на стотине чланова у земљи и иностранству.
У селу се налази и осмогодишња основна школа, која је до 2004. године носила назив Херој Радован Јовановић, да би од тада проманила назив у Прељина.
Од културних и спортских организација посебно место заузимају културно уметничко друштво „Прељина”, црквени хор „Света Ана”, фудбалски клуб „Младост”, ловачко удружење „Миленко Никшић - Чачак”, риболовачки клуб „Свети Никола” и коњички клуб „Миленко Никшић - Чачак”.
У селу се налази хиподром у власништву коњичког клуба „Миленко Никшић - Чачак”. До почетка деведесетих на хиподрому су се редовно одржавале коњичке трке у склопу првенства СФРЈ, а касније СРЈ. Онда следи економски крах клуба и престанак свих активности, да би се 2004. године кренуло у обнављање хиподрома, што је резултирало трком одржаној 2006. године у званичном шампионату Србије и Црне Горе.
У непосредној близини хиподрома се налази и спортски аеродром „Раван” са травнатом пистом дужине 600 метара и ширине 60 метара, на коме се сваке године одржавају аеро митинзи.
Централно место у селу заузима хотел са три звездице „Мотел Ливаде“. У власништву хотела је и фудбалски стадион, који већ годинама привлачи фудбалске клубове из целе земље који овде долазе ради препрема. Непосредно око хотела, смештено је неколико салона аутомобила (Опел, Форд, Крајслер и др.)
Прељина је позната по томе што је у марту 2002. године почела изградња фабрике дувана. Кипарска фирма Еуропеан Тобако (European Tobacco), у споразуму постигнутим са тадашњим председником општине Чачак Велимиром Илићем, је требало да уложи у изградњу и опрему око 50 милиона евра. Међутим, до данас се са реализацијом плана није ни почело.
Од јавних личности који су потекли из Прељине су Милош Минић дугогодишњи високи комунистички функционер СФРЈ и Добривоје Топаловић познати певач народне музике.
Од знаменитијих места која се налазе у близини Прељине трeба поменути бању Горња Трепча специјализовану за лечење обољења костију и манастир Вујан, саграђен почетком 19. века, у коме је Гојко Стојчевић, данашњи патријарх српски Павле, био искушеник.
