Породично стабло Мићића из Рожанства
Из пројекта Википедија
(закључно са 1986-том годином)
- Златиборска породица Мићића води поријекло из Црне Горе. Мићићи: Гаврило звани Гариб и његова браћа Обрад, Никола, Матија, Василије и Алекса, синовци Баја Пивљанина, доселили су се на Златибор, у село Мачкат у првој половини осамнаестог вијека. 1804-те године, прешли су у друго златиборско село, Рожанство. Гаврило (Гариб) био је старјешина њихове породичне задруге и имао је четири сина: Јована, Јоксима, Петра и Илију.
ЈОВАН МИЋИЋ (Гарибов син) се родио у селу Мачкату, па је као дечко пребегао са родитељима у Горњу Морачу, одакле се са родитељима вратио у Рожанство. Он је био немирног и врло живог темперамента и као младић прискочи уз тадашњег познатог јунака и војводу ужичког Милоша Обреновића. Јован се одликовао у бојевима са Турцима јунаштвом и одважношћу. Он је прво побио Турке Ломигоре у Чајетини и тако обратио на себе пажњу. Друго је јунаштво показао на Баурићу, изишав на Дринчића хату на мегдан једном Турчину Бошњаку кога је погубио. После српске пропасти 1813. године, Јован оде у хајдуке где је предводио хајдучку дружину и чим чује за устанак кнеза Милоша одмах му се са својом дружином стави на службу за народну ствар. Он се одликовао у свима бојевима, а нарочито на Чачку и после Драгачеву, гонећи Турке који су измицали после пораза на Љубићу. Кад се рат сврши, кнез Милош постави Јована за сердара ужичке нахије а године 1839. постави га за начелника истог краја са чином пуковника. По свршеном рату сердар Јован се врати свом оцу и стричевима у село Рожанство, где на једном ћувику пред кућом подигне велики дрвени чардак над каменим подрумом у коме је свршавао народне ствари и који му је у оно доба представљао његов и данас познати "конак". Кућа Гаврилова и браће му у Рожанству подигнута је била више реке Приштевице, на једном благом нагибу према реци код чесме која се данас зове Мићића чесма. После неколико година пошто је Јован постао сердар ужичке нахије, не допадне му се да седи и даље у Рожанству, те навали и наговори свога оца и овај се са својом женом и децом пресели у село Чајетину, а у Рожанству му остадоше остала браћа.
ОБРАД (Гарибов брат) је био земљорадник у Рожанству. Имао је четири сина: Стевана, Радича, Пауна и Павла.
СТЕВАН (Обрадов син) је био земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Он је имао три сина: Тиосава, Јована и Јеврема.
ТИОСАВ (Стеванов син) је био земљорадник у Рожанству, где је умро а имао је два сина – Михајла и Витомира. Они су оба умрли као младићи у Рожанству где су и сахрањени.
ЈОВАН (Стеванов син) је био земљорадник у Рожанству, где је умро и сахрањен. Он је са супругом Златом имао два сина: Радомира и Милана и кћи Цмиљану.
РАДОМИР (Јованов син) је био земљорадник у Рожанству, где је погинуо и сахрањен. Учесник је у Првом светском рату, пешадијски капетан, носилац је више ратних одликовања и ордена Карађорђеве звезде. Био је председник општине у Рожанству више година и иницијатор је подизања основне школе. Женио се три пута и имао деветоро деце и то: са супругом Јеленком имао је сина Јована, ћерке Драгину и Милосаву, са супругом Миљом имао је кћи Десу, са супругом Милевом имао је синове Ивана, Млађена и Љубивоја, кћерке Савку и Стану.
ЈОВАН (Радомиров син) је 1941. године заробљен од Немаца, није долазио кући, налази се у Аустралији а са супругом Мирком има сина Милоја, радника који са супругом Јованом у Рожанству има кћи Драгицу и Милицу.
ИВАН (Радомиров син) је пензионер у Ариљу, са супругом Стојанком има кћи Гордану и Светлану.
МЛАЂЕН (Радомиров син) је пензионер у Рожанству, са супругом Радом има сина Радомира и кћи Грозду.
РАДОМИР (Млађенов син) је радник у Београду и са супругом Радмилом има кћери Марију и Мирјану.
ЉУБИВОЈЕ (Радомиров син) је радник у Београду, са супругом Љубицом има два сина – Горана и Драгана.
МИЛАН (Јованов син) је био земљорадник у Рожанству, учесник у Првом светском рату, рањаван и одликован. Умро је у Рожанству где је и сахрањен. Са супругом Новком имао је сина Момчила и кћери Драгомирку, Ружу, Љубу, Станојлу и Косу.
МОМЧИЛО (Миланов син) је био земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Са супругом Савом има синове Рада и Милана и кћерке Новку и Станојлу.
РАДЕ (Момчилов син) је радник на Златибору, са супругом Вером има синове Драгана и Милана.
МИЛАН (Радов син) је радник у Београду, са супругом Весном има сина Рада.
ЈЕВРЕМ (Стеванов син) је био чиновник у пензији у Београду. Имао је четири сина: Стевана, Мирослава, Матеју и Боривоја.
СТЕВАН (Јевремов син) је био студент филозофије, књижевник и песник. Умро је у Греноблу (Француска) 2/15. априла 1917. године где је и сахрањен.
МИРОСЛАВ (Јевремов син) је као дете умро и сахрањен 1896. године у Београду.
МАТЕЈА (Јевремов син) је био студент медицине. Умро је у Ајачију на Корзици 22. априла/5. маја 1917. године где је и сахрањен.
БОРИВОЈЕ (Јевремов син), електромеханичар, завршио је занат у Фабрици "Симе Налске" у Београду. Имао је своју радњу у Београду. Био је велики љубитељ спорта на моторном точку. Учествовао је на многим тркама у нашој земљи, Италији и Бугарској и на свим је мећу првима стизао на циљ и награђиван.
РАДИЧ (Обрадов син) је био земљорадник у Рожанству, где је умро и сахрањен. Имао је три сина: Богосава, Добросава и Чедомира.
БОГОСАВ (Радичев син) је био земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Оставио је иза себе само сина Милоша.
МИЛОШ (Богосављев син) је земљорадник у Рожанству, умро је и сахрањен у Рожанству, био је учесник Првог светског рата, рањаван, одликован, као митраљезац пренео је пушкомитраљез из Солуна у Србију. Са супругом Милицом није имао деце па су посинили Милошевог сестрића Марка Вучићевића.
МАРКО (Милошев посинак) је пензионер, живи на имању у Рожанству са супругом Пауном и има кћери Зору, Милицу и Будимирку.
ДОБРОСАВ (Радичев син) је био земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен, без мушког потомства.
ЧЕДОМИР (Радичев син) је био службеник општине у Београду, без мушког потомства.
ПАУН (Обрадов син) је био земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Имао је три сина – Милована, Илију и Јанићија.
МИЛОВАН (Паунов син) је земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Са супругом Јелисавком имао је синове Милоја, Владимира, Велимира, Милана и Вићентија и кћери Милеву и Малину.
МИЛОЈЕ (Милованов син) је био земљорадник у Рожанству, учесник Првог светског рата, рањаван и одликован, био је дугогодишњи кмет и председник општине у Рожанству, с дужности председника отишао је у рат. Погинуо је као радник на железници у Београду 1930. године где је и сахрањен на Новом гробљу – парцела 76/гроб 446. он се женио два пута. Са супругом Љубицом имао је кћи Крсту, а са супругом Миљком имао је синове Јанићија и Вићентија и имао је кћери Стојку, Зору, Борку, Душанку и Ристу.
ЈАНИЋИЈЕ (Милојев син) је официр Југословенске ратне морнарице у пензији и живи у Сплиту. Са супругом Мирјаном има два сина – Дарка и Горана.
ВИЋЕНТИЈЕ (Милојев син, аутор овог родослова) је дугогодишњи шеф месне канцеларије, сада пензионер, одликован, живи у Рожанству са супругом Десимирком, нема деце.
ВЛАДИМИР (Милованов син) је био земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Са супругом Дивном имао је синове Михајла, Мијаила, Милуна и Ивана, и кћери Петрију, Јелисавку – Јелу, Крстину и Станку. Михаила и Мијаила су Немци стрељали у Ужицу 1941. године.
МИЛУН (Владимиров син) је био радник на Златибору, умро 1984. године, сахрањен у Рожанству. Са супругом Десом има синове Милана и Милована и кћи Веру.
МИЛОВАН (Милунов син) је радник на Златибору, са супругом Милавом има сина Марка.
МИЛАН (Милунов син) је радник на Златибору, са супругом Станојком има сина Горана и кћи Мирјану.
ИВАН (Владимиров син) је радник на Златибору, са супругом Дрином има синове Милијана и Миломира и кћери Милијану и Милену.
МИЛИЈАН (Иванов син) је радник на Златибору, са супругом Надом има сина Бојана и кћи Бојану.
МИЛОМИР (Иванов син) је агроном, неожењен, живи на Златибору где је запослен.
ВЕЛИМИР (Милованов син) је био земљорадник у Рожанству, погинуо у рату против Турака 1912. године. Са супругом Иванком имао је сина Милинка Миша и кћи Миљу. Иванка је 1923. године родила кћи Цмиљу.
МИЛИНКО (Велимиров син) је био граничар, пензионер, умро 1974. године у Рожанству где је и сахрањен. Он се женио два пута. Са супругом Винком имао је двоје деце која су као мала помрла. Са супругом Зорком има три сина – Живка, Славка и Здравка и кћи Миљу, која је као дете умрла.
ЖИВКО (Милинков син) је земљорадник. Није се женио, живи у Рожанству.
СЛАВКО (Милинков син) је радник у Београду, са супругом Радмилом има сина Срђана. У Гардовини (заселак Мићићи) саградили су кућу – викендицу.
ЗДРАВКО (Милинков син) је радник у Чајетини где је саградио кућу, са супругом Милком има кћери Наташу и Оливеру.
МИЛАН (Милованов син) је живео у Рожанству, погинуо у рату против Турака 1913. године.
ВИЋЕНТИЈЕ (Милованов син) је као војно лице живео у Београду, умро и сахрањен у Рожанству.
ИЛИЈА (Паунов син) је био пешадијски капетан у пензији у Соко Бањи где је и умро, без мушког потомства.
ЈАНИЋИЈЕ (Паунов син) је као потпуковник у пензији имао кућу у Београду где је и сахрањен на Новом гробљу. Са супругом Босом оставио је кћери (удате): Душанку Пецић, Радмилу Зарић Секу и Десанку Милошевић, ћерке живе у Београду.
ПАВЛЕ (Обрадов син) је био терзија у Рожанству, одакле се одселио у Ужице где је радио свој занат. У Ужицу је умро. Имао је сина Милоша, који је погинуо у рату против Аустријанаца код Лазаревца 1915. године, није оставио мушко потомство.
Други Гарибов брат НИКОЛА био је земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Имао је сина Сретена који је био земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен.
СРЕТЕН (Николин син) је имао два сина – Милосава и Вукосава.
МИЛОСАВ (Сретенов син) је био чиновник трошарине београдске општине. При повлачењу са српском војском преко Албаније, погинуо је од Арнаута 1915. године. Оставио је два сина – Љубомира, који је механичар у Београду, неожењен, и Милорада, трговачког помоћника у Београду, неожењен.
ВУКОСАВ (Сретенов син) је био земљорадник у Рожанству и као војник тешко је био рањен у рату са Аустријанцима 1915. године. Од рана је умро и сахрањен у Аранђеловцу. Није оставио мушко потомство.
Гарибов брат МАТИЈА био је земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Оставио је синове Симеуна и Веселина.
СИМЕУН (Матијин син) је био земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Он је оставио као потомке синове Алексија и Јелесија.
АЛЕКСИЈЕ (Симеунов син) је био земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Имао је два сина – Симеуна и Веселина.
СИМЕУН (Алексијев син) је био земљорадник у Рожанству где је умро и сахрањен. Са супругом Миљком одгајио синове Милана, Алексија, Драгана и Мирка и пет кћери: Олгу, Косу, Разумијенку, Милицу и Јерину, а четворо деце је рано умрло.
МИЛАН (Симеунов син) је радник у Београду, има своју кућу на Златибору, са супругом Милојком има кћи Снежану.
АЛЕКСИЈЕ (Симеунов син) је радник, живи у Рожанству, са супругом Милисавом има сина Николу и кћи Биљу.
НИКОЛА (Алексијев син) је радник, неожењен, живи у Рожанству.
ДРАГАН (Симеунов син) је радник, био на привременом раду у Француској, живи у Рожанству, са супругом Јованком има кћи Славицу.
МИРКО (Симеунов син) је би девето дете родитеља, па му је, преко свог изасланика, кумовао председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Јосип Броз.
ВЕСЕЛИН (Алексијев син) је био земљорадник. Живео је на миразу у Голову, умро и сахрањен у Голову. Биран је за одборника Месног народног одбора за Чајетину и Рудине августа 1944. године. Са супругом Савком има два сина – Милоша и Илију и кћи Косу.
МИЛОШ (Веселинов син) је земљорадник у Голову, са супругом Радином има кћери Јулу и Љубицу.
ИЛИЈА (Веселинов син) је земљорадник у Голову, са супругом Станом има сина Љубишу и кћи Мицу.
ЈЕЛЕСИЈЕ (Симеунов син) је био земљорадник у Рожанству. Погинуо је на Јелици код Чачка, у борби против Аустријанаца 1915. године, где је и сахрањен. Са супругом Милицом имао је три сина – Крсту, Мићу и Ратомира и пет кћери – Ђурђију – Ђуку, Стамену, Анђу, Милојку и Станку.
КРСТА (Јелесијев син) је земљорадник у Рожанству, радио у Београду 12 година, са супругом Зорком има сина Јелесија и кћери Десу, Тијану и Љубицу.
ЈЕЛЕСИЈЕ (Крстов син) је био инжењер, запослен у "Првом партизану" у Ужицу, неожењен, погинуо у саобраћајној несрећи у Сурдуку 1974. године.
МИЋА (Јелесијев син) је агроном, живео у Новом Саду, где је умро и сахрањен. Са супругом Миленком има сина Владимира и кћи Милицу. Владимир је радник у Новом Саду, са супругом Мирјаном има сина Вука.
РАТОМИР (Јелесијев син) је војни службеник, сада у пензији, живи у Београду. Са супругом Душанком има сина Милорада и кћери Милену и Драгану.
МИЛОРАД (Ратомиров син) је радник у Београду. Са супругом Загорком има кћи Ану.
ВЕСЕЛИН (Матијин син) био је земљорадник у Рожанству, где је умро и сахрањен. Није оставио мушко потомство.
Пети Гарибов брат АЛЕКСА је био земљорадник у Рожанству, где је умро и сахрањен, без мушког потомства.
[уреди] Извор
- Вићентије М. Мићић, „Рожанство - јуче, данас, сутра“, Рожанство 1987.
[уреди] Види још
 |
Овај чланак је дио википортала Златибор - више о Златибору |
