Пиров рат
Из пројекта Википедија
Пиров рат ( 280. пне. - 275. пне. ) је рат између Пира, краља Епира и Римске Републике. Био је значајан претходник Пунских ратова.. Рим је победом у том рату постао значајна велика војна сила, која ће неизбежно доћи после у сукоб са Картагином. Пиров рат је значајан и по данашњем изразу "пирова победа", што означава велику победу, али са превеликом ценом. Приписује се Пиру, који је изгубио толико много војника у једној бици, у којој је победио Римљане, да је наводно рекао: "Још једна победа и ја сам изгубио".
Садржај |
[уреди] Тарент тражи помоћ
Град Тури је позвао Рим 282. пне. у помоћ поводом једног спора са другим градом. Рим шаље флоту бродова у Тарантски залив. Тиме Рим крши дугогодишњи споразум са Тарентом, који забрањује Риму да улази у Тарентске воде. Разљућени тиме потезом , који сматрају агресијом, тарентска морнарица потапа неколико римских бродова. Рим је разљућен, али покушава ствар решити дипломатски, што не успева, па се проглашава рат против Тарента.
Тарент тражи помоћ од Грчке и позивају краља Епира Пира да им помогне, што овај прихвата.
[уреди] Рат почиње
Епирски краљ Пир се искрцава у Италији 280. пне. са 25.000 војника и неколико ратних слонова. Римску армију од 50.000 војника предводи Публије Лавиније. Римска армија одлази у Луканију, где је и била прва битка код Хераклеје. У бици Пир побеђује, али рањени слонови су изазвали панику других и тиме упропастили победу. Погинулих је било између 7.000 и 15.000 с римске стране, те 4.000 до 13.000 с грчке стране.
Битка је била кључна за стабилност Римске Републике. Пир је очекивао да се талијанска племена побуне против Рима и придруже се њему. Међутим Римљани су стабилизирали подручје и Грци су добили јако мало савезника.
[уреди] Битка код Аскула
Друга Пирова битка је била битка код Аскула 279. пне. . Битка је трајала два дана на брдима Апулије. Римски генерал Публије Мус користи брдовит терен да смањи ефикасност грчке коњице и слонова. Први дан је завршио неодлучено. Другог дана Пир је извео напад са ратним слоновима потпомогнутим коњицом и успео је победити. Римљани су имали 6.000 мртвих, а Пир је имао 3.500 мртвих.
Римски историчар Плутарх пише да је Пир поводом те битке рекао да је то она победа, за коју би волио да је није било. Тако фраза "Пирова победа" улази у језик.
[уреди] Римски Савез са Картагином
Пир нуди Риму преговоре о миру, али Рим то одбија док год је Пир на талијанском тлу. Рим формира савез са Картагином против Пира.
[уреди] Сицилијанска кампања
Аготоклеови ветерани из Масане (Месине) нуде Пиру помоћ, али Кампанија и већина југа му се не придружује. Етрурија је кратко време била за њега. После две кампање у којима је добијао битке, али губио много више људу него што си може дозвилити, Пир одлази на Сицилију 278. пне. да помогне тамо Грке против Картагине.
Картагина опседа Сиракузу, његову базу. Пир заузима Панормо и Ерикс. Картагина му нуди да му преда све осим Лилибеја, кога Картагињани требају да би могли контролирати Сардинију. Пир одбија ту понуду. Поново су његови губици постали превелики. Римљани с друге стране притискају Тарент. Поново се враћа у Италију да води још једну кампању.
[уреди] Битка код Беневента
Поново се враћа 275. пне. у Италију. У граду Малвенту поражен је од Римљана. После битке Римљани преименују град у Беневент. Пир се повлачи у Тарент, па онда заувек напушта Италију. Изгубио је две трећине своје армије, а није било резултата. Римљани су научили како да се боре са слоновима, рањавајући их, а онда би рањени слонови у паници направили велику штету својој војсци. То је било 60 година пре но што је Ханибал прешао Алпе са слоновима.
Неколико година након Пирова повратка у Епир, Тарент се предао Риму 272. пне.. Рим је дозволио Таренту исту аутономију као и осталим градовима. Тарент је зато признао римску хегемонију и постао римски савезник. Римски гарнизон је остао у Таренту да осигура лојалност. И многи други грчки градови су се предали.
[уреди] Последице
Победа над Пиром је била значајна Римској Републици, јер радило се о грчкој армији, која се борила у духу традиција Александра Великог. Грцима је командовао Пир, који је био најбољи комадант тог времена.
После победе над Пиром Риму се признаје да је велика сила Медитерана. Хеленистички Египат отвара сталну амбасаду у Риму 273. пне. , што представља признање нове силе. Римљани оснивају нове колоније на југу, да би осигурали римску доминацију. На северу задњи етрушчански град Волсини побунио се 264. пне. и био је разорен. Нове колоније се оснивају да би се цементирала римска власт над територијама.
