Петроварадин
Из пројекта Википедија
Координате: 45°15’05” северно и 19°51’43” источно
| Петроварадин | |
 |
|
| Локација | Војводина, Јужнобачки округ, градска општина Новог Сада Петроварадин |
| Градоначелник | нема, градоначелник Новог Сада |
| Савет Месне заједнице | Петар Мудри, председник |
| Становништво | 15.266 (2005) |
| Позивни број | 021 |
| Поштански број | 21131 |
Петроварадин (Petrovaradin, мађ. Pétervárad, нем. Peterwardein), је некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део ужег градског подручја Новог Сада. Петроварадин је има 15.266 становника (2005).
Петроварадинска тврђава је позната као Гибралтар на Дунаву.
Садржај |
[уреди] Географија
Налази се на десној обали Дунава, настало уз истоимену тврђаву, које са Мајуром, као и Сремском Каменицом, Лединцима и Буковцем чини једну градску општину у саставу Новог Сада. Кроз насеље пролазе међународни пут и железничка пруга, који повезују средњу са југоисточном Европом, а туда иду и путеви од транзитног значаја Нови Сад - Рума и Нови Сад - Беочин - Илок.
[уреди] Природне карактеристике
Атар насеља заузима површину од 2.591 хектар. У рељефу се издвајају три морфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава. Огранак фрушкогорске планине завршава се Петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава. Према Сремској Каменици је клизна зона звана Транџамент, а према Сремским Kарловцима Пуцкарош.
Лесна зараван има највећу ширину, преко два километра, јужно од града на подручју Мишелука у Алибеговца, док се према Карловцима сасвим сужава и већ код Текија пружа у виду усле траке. Алувијална раван јавља се поред Дунава у виду фрагмената. Кроз Петроварадин пролазе два потока, Роков и Буковички, поред неколико мањих, а постоје и баре и мочваер.
Дунав овде прави велики меандар око тврђавске стене и ту се његова ширина смањује на 300 метара, што је и најмања на јужном делу Паноније.
[уреди] Становништво
Број житеља Петроварадинa стално стасте у новијој историји, што је последица досељавања, једно време и природног прираштаја, јачања привреде а пре свега близине великог града. Многи који ту станују раде у Новом Саду. Број дневних миграната 1991. године избосио је 2.270 колико је људи свакодневно одлазило на посао у Нови Сад.
По попису из 1991. године, Петроварадин као град имао је 11.285 становника, тај број се касније повећао захваљујући највише досељеницима из западних крајева бивше Југославије. 2005 Петроварадин je имао 15.266 становника. [1]
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте Петроварадинска тврђава и Историја Новог Сада. |
[уреди] Петроварадин данас
[уреди] Делови Петроварадина
|
За више информација погледајте Градске четврти Новог Сада. |
- Буковачки плато
- Везирац
- Петроварадинска Ада
- Радна зона исток
- Рибњак
- Садови
- Подграђе (стари део)
- Стари Мајур
- Нови Мајур
- Транџамент
- Ширине
- Широка Долина
[уреди] Сакрални објекти у Петроварадину
- Самостан Светог Јурја
- Црква снежне Госпе на Текијама
- Црква Узвишења Светог Крижа
- Црква Светог Рока и калварија
- Црква Светог апостола Павла
- Храм Свете Петке
- Црква Светог Антуна
[уреди] Гробља у Петроварадину
[уреди] Литература
- Звонимир Вуковић, Игор Новаковић, Петроварадин јуче, данас, сутра, Нови Сад, 2005.
- Марко Кљајић, Свети Јурај у Петроварадину, Петроварадин, 2004.
- Велимир Вукмановић, Нови Сад на Дунаву: Скеле и понтонски мостови: 294-2001, Нови Сад, 2001.
- Петроварадин, Енциклопедија Новог Сада, бр. 20 ПЕТ-ПОК, Нови Сад, 2000.
- Стари Нови Сад I, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.
- Живко Марковић, Нови Сад и Петроварадин, Нови Сад, 1984.
- "Културно-привредни преглед Дунавске бановине" бр. 5 и 6, Нови Сад, 1939.
- Милош Лукић, Петроварадин у прошлости, Историјски музеј Војводине и институт за историју, Нови Сад, 1992.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
 |
Град Нови Сад |
|---|---|
| Градске четврти |
Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Банатић • Ветерничка рампа • Видовданско насеље • Грбавица • Детелинара • Југовићево • Клиса • Лимани • Мали Београд-велики рит • Ново насеље (Бистрица) • Петроварадин1 • Подбара • Роткварија (Житни трг) • Сајлово • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Слана бара • Сремска Каменица1 • Стари град (Центар) • Телеп • Шангај |
| Приградска насеља: |
Бегеч • Беочин2 • Будисава • Буковац • Ветерник • Каћ • Кисач • Лединци • Стари Лединци • Руменка • Сремски Карловци3 • Степановићево • Ченеј • Футог • Темерин4 Напомене: (1) посебна насеља, али се сврставају као део градског подручја града; (2) територија општине Беочин; (3) територија општине Сренски Карловци; (4) територија општине Темерин. |
