Оклопњаче класе Кајо Дуилијо
Из пројекта Википедија
 |
|
| Класа Кајо Дуилијо | |
|---|---|
| Држава: |
 Краљевина Италија |
| Време изградње: | 1873.-1882. |
| Врста пловила: | Оклопњаче |
| Главне карактеристике | |
| Депласман (Т): | Стандардни 11.138; Пуни 12.265 |
| Дужина: | 103 м |
| Ширина: | 19.7 m |
| Газ: | 8,8 м |
| Погон: | 8 котлова ложених угљеном 2 мотора |
| Снага: | 7.710 |
| Брзина: | 15 чворова |
| Доплов/самосталност: | 3.760 km са 10 чворова |
| Наоружање: | 4 x 450/20 mm главних топова 3 x 120 mm тешких секундарних топова |
| Оклоп: | 550 mm |
| Посада: | 420 |
Кајо Дуилијо (ит. Caio Duilio; име по једном конзулу римске републике, Гају Дуилију) била је класа оклопњача саграђених за Италијанску морнарицу. Саграђена су два брода те класе: Кајо Дуилијо (1876.) и Енрико Дандоло (1878.).
Грађене су по пројекту италијанског поморског официра Бенедета Брина. Бродови су били једни од најбољих своје епохе те су могли да држе у шахи француске ратне бродове.
Ови бродови су били у целости изграђени од гвожђа. Имали су веома ниску висину палубе над водом. Официри су имали просторе на прамцу.
[уреди] Подаци
|
|
 |
|---|---|
|
Кајо Дуилио | Енрико Дандоло |
|
| Списак италијанских бојних бродова |
 |
Овај незавршени чланак Оклопњаче класе Кајо Дуилијо, је везан за чланке о ратним бродовима. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
