Нова Ладога

Из пројекта Википедија

Нова Ладога (рус. Новая Ладога - Новаја Ладога) је град и седиште истоимене општине у северо-западном делу Русије. Налази се у Лењинградској области, у Волховском реону. Нова Ладога је и важно пристаниште на језеру Ладога.

Новаја Ладога
Новая Ладога

(Грб града)

Регион

Лењинградска област

Основан

средином XV века

Статус града

од 1704.дови у току

Становништво

9.700 (2005.)

Географска ширина
Географска дужина

60°06′ СГШ
32°18′ ИГД

Позивни број

81363

Московско време

+3 час. (лети +4)

Град на карти Русије

Карта

Интернет страница града

По попису из 2005. године у граду живи 9.700 становника.

Нова Ладога се налази у Приладожској низији, на полуострву Медведец, ушћу реке Волхов (са њенне леве стране) у језеро Ладога. Од престонице Лењинградске области - Санкт Петербурга, Нова Ладога је удаљена 141 километар. Град се налази у долини реке, а његова територија је испресецана Староладожским и Пролетарским каналима.

У близини града се налазе и села Исад (рус. Иссад) Стара Ладога (рус. Старая Ладога), Черноушево (рус. Черноушево) и Алексино (рус. Алексино). Нова Ладога је удаљена 25 километара од железничке станице Волховстрој I (рус. Волховстрой I) на линии Санкт Петербург - Петрозаводск.

[уреди] Историја

У 15. веку је на месту данашњег града саграђен Никољско-Медведскиј (рус. Никольско-Медведский мушки монастырь).

Године 1704. насеље у близини манастира је добило статус града и названо је Нова Ладога (рус. Новая Ладога). Тада је из Старе Ладоге (рус. Старая Ладога) по наредби цара Петра Великог у нов град пренешена цела администрација, а већина становника је такође пресељена у њега.

Године 1708. град је ушао у састав Ингерманландске губернерије, од 1727. године налазио се у Новгородској, а од 1781. године - ССанкт Петербургској губернерији.

Нова Ладога је почела да се развија у 18 и 19 веку, када је ту направљено бродоградилиште и када су кроз град направљени канали. То је имало пресудан утицај у будућем статусу града, када је он постао град-пристаниште.

Крајем 19 века у граду се налазила болница, банка и 2 библиотеке.

За време Другог светског рата у Новој Ладози се налазо штаб и команда Ладожске флоте (1941-44), која је обезбеђивала комуникацију са опседнутим Лењинградом по тзв. Путу Живота (рус. Дорога жизни).